Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТЛРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

а ко изгуби живот свој мене ради, он ће живот свој повратити. Јер, каква је корист човеку, ако цео свет задобије, а душу — живот свој изгуби. Говорећи ово, Опаситељ је разумевао живот вечни — царство небеско. Преображеше Христово. Пре него што ће Сааситељ последњи пут поћи у ЈерусалЕМ, поведе собом своја три учеиика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор, и преобрази се пред њима. Лице његово засија се као сунце, а хаљине посташе беде као снег. У исто време јавише се пророци: Мојсије и Илија, и разговараше се са Исусом о свему оном, што ће се с њим десити у Јерусалиму. Петар, и сам незнајући шта говори, рече Исусу: „Господе! добро нам јеовде; ако желиш, да начинимо три колибе: једну теби, једну Мојиснју и једну Илији." Док је он ово говорио, светао облак обасја ученике, а из облака зачу се глас: То је син мој мили на коме почива моје благовољење, њега послушајте!" Кад ове речи чуше ученици, они се уплашише, и падоше на земљу ничке. Но Исус додирну се њих и рече им: „Устаните и небојте се!" Ученици се дигоше, и видеше да Исус беше сам. Оилазећи с горе, Спаситељ строго занрети евојим ученицима, да никоме не казују шта су видели докле он не васкрсне. Кад је Исус Христос сишао с горе Тавора, затекне своје ученике де се препиру са књижевницима, а много народа беше их окружило и слушаше их. Спаситељ запита о чему споре. Тада један из народа рече: Ја имам сина, који је од детињства згранован; доведох га твојим ученицима, но они га не могоше излечити." Исус заповеди да болеснога доведу. Чим болесник дође, паде пред Исуса на земљу, и ту га снађе болест. Отац његов рећи ће Исусу: ;; Ако можеш, помози нам." На што му Спаситељ рдговори

I „Ако верујепх, све је могућно учинити ономе који верује." Тада отац болеснога са сузама узвикну: „Верујем Господе, иомози моме неверовању." И Спаситељ излечи зграновног, чему се присутни чуђаху, благодарећи Богу. Кад ученици остадоше на само са Исусом запиташе га, за што они не могоше излечити зграновног ? Исус им одговори: ;; 3а то, што немате довољно вере. Заиста вам кажем, ако имате вере колико зрно горушично, и кажете овој гори: премести се са овог места на друго, преместиће се, ништа вам неће бити немогућно." После овога случаја Спаситељ је опет предсказао својим ученицима о свом страдању, смрти и васкрсењу. Ученици питају Спаситеља, ко ћв највећи бити у царству небеском. Једном ученици запитају Исуса Христа: ко ће највећи бити у царству небеском? Спаситељ узмо једно дете, и постави га међу ученике, па ће им рећи: „Заиста вам кажем, ако не будете као деца, нећете ући у царсгво небееко. Ко је смирен као дете, он ће бити велики у царству небеском. Ко прима дете у име моје, тај мене прима. Ко саблазни ма и једног од ових малих који у мене верују, боље му је да обеси о врат воденични камен и у море да скочи. Немојте презирати децу; јер вам кажем, да њихови храниоци — анђели на небесима, свагда виде лице оца мога небесног." Овим речима Спаситељ је хтео казати евојим ученицима, да само они људи, који су у своме животу смерни и невини као мала деца — удостојиће се царства небеског. Спаситељ изобличава Фарисеје, што 0С УђУЈУ ДРУге људе за иогрежке Фарисејима, који без сваког сажаљења осуђаваху друге људе за грехове, и чуђаху се што Исус Христос беседи, једе и пије