Просветни гласник

11РПП0ВЕТКЕ ЦЗ СТЛРОГ И ИОВОГ ЗАВЕТА

107

пребива и ја у њему." Ове речи Сдаситељеве одноеиле су се на тајну светога причешћа, коју, примајући хришћанин, верује да под видом хлеба и вина, нрима у се право тело и к.рв Христову и тиме се с Христом саједињава. Но Јудеји ово нису разумевали, па за то га многи оставише и нису хтели даље за њим ићи. Спаситељ запита ученике своје, е да ли и они не намеравају оставити га. Но апостол Петар одговори му: „Господе! па куда ћемо? Ми вертјемо и знамо да си ти Христос, син Бога живога." Но Спаситељ прорече својим ученидима да ће га један од њих изневерити и непријатељима предати. Спаситељ изобличава Фарисеје за н.ихову дволичност. Фарисеји укораваху ученике Христове за то, што једу — не умивши руке. Но Спаситељ изобличи Фарисеје, рекавши им да они само устима поштују Бога и врше спољне обреде прописаног закона; а у души својој са свим друкчије мисле. Том приликом, Спаситељ је напоменуо Фарисејима сва њихова и остала неваљалства, и казао им, да ће одговарати Богу правде за ону неправду коју народу чине, и држе га у заблуди. И пре овога изобличења, Фарисеји су мрзили на Исуса Христа; но од овога времена, њихова мржња поче још више расти. Они су чекали згодну прилику да се Спаситељу освете. Снаситељ лечи кћер жене кананејке и друга лица. Из Јудеје отиде Спаситељ у пределе тирске и сидонске. Ту дође једна жена хананејка н почне га молити да јој излечи помамну кћер. Она је из свега грла викала: „ Смилуј се, на ме Господе, Сине Давидов, кћи је моја помамна! Он јој ништа не одговори, и учениди га мољаху да је отпусти, да не би викала за њима.

Но Христос им одговори: „Ја сам послан само погибшим овцама дома израиљева." Жена клањајући се понављала је: „Господе, помози т." Спаситељ јој одговори: „Није добро отети хлеб од деце, и дати псима." На то ће жена хананејка рећи : Господе, и нси једу то што пада са трепезе њихових газда." Тада јој Спаситељ рече: „Жено! велика је вера твоја; нека ти буде како желиш." И њена кћи одмах оздрави. Затим се врати Христос у Јудеју, и ту му доведу једног човека глуво-немог. Исус Христос мете му прст у уши, додирне му језик и рекне: „Одреши се." Глуви је одмах ирочуо, и почео говорити. У опште, Спаситељ је у то време излечио много болесних, чему се народ чудио, славећи и благодарећи Бога. Петрова вера, и пророчанство Христово. Једном Снаситељ запита своје ученике: Шта мисли народ о њему, и за кога га сматра 1 Једни говораху: за Јована Крститеља, други за прерока Илију, трећи опет за другог пророка. На то ће им Спаситељ рећи: „А ви како ме сматрате V Аностол Петар одговори: „Ти си Христос син Бога живог." На што му Христос рече: Ти си срећан Симоне, сине Јонин; јер ти то не каза крв и тело, већ отац мој који је на небесима. И ево ти кажем: ти си Петар (што значи камен), на том камену сазидаћу цркву моју, и накао неће је победити. И даћу ти кључеве царства небеског: коме не опростиш на земљи, томе неће бити опроштено ни на небу: а коме оиростиш на земљи, томе ће онроштено бити и иа небу." У исто време Исус Христос запрети својим ученицима, да никоме не говоре да је он Христос. Том приликом предскаже им своја страдања и смрт, додавши и ово: „Ео хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и за мном нек иде. Ко жели да спасе живот свој, тај ће га изгубити, 4*