Просветни гласник

К А Р Л

119

пропишу се строге казне за оне родитеље, који неуредно шаљу децу у шкоду: У њих ово произведе велико незадовољство, али ово нити је мени било пријатно, нити ми је пак убијадо дух и еиергију за даље поступање. Увек сам слушао све, а радио даље. Увек сам се питао: Како ће да се уздигне школа? И увек сам се управљао по ономе принципу: „Народ нагонити на његову срећу, значи вдадати њиме." Друга ми брига беше: да пробудим интерес у онога света за шкоду. Прва ми прилика беше за то једна светковина дечија. Приредисмо је што смо је сјајније могдп. И ко је хтео и ко није хтео, морао је да дође. Деца се у вече враћаху својим кућама пуна руменида у лицу, пуна миља и чара; и сваки је морао да призна неупутност својих противљења новачењу. Сваки је мадо више почео да сврће своју пажњу шкоди. Ми смо страшно кубурили и са набавком шкодских потреба за децу. Родитељи одговараху: „Што ће нам то?" „Како се до сад могдо без тога?" „Мој син неће да буде књижевник" ... Ја приредим ђачку лутрију. Начиних 1500 дозова по грош па купих за 200—300 гроша ствари за згодитке. Сада се и најсиромашнији пограби да удожи који грош, у нади да што добије. А да сам иначе тражио, од придога ни помена. Од лутрије остане око неколико стотина гроша. Красан капитад за све набавке! . . . Још ми се једна придика подаде. Ја се уписах за чдана друштва за привреду. Тамо сам држао најразличнија предавања из свих природних наука и о важности шкода. Нећу причати све, ади ни мало нећу полаксати себи кад кажем, да је за кратко време школа, овај нредмет мржње, постао предмет опште љубави и понос свих грађана. 1862 године будем премештен у Готу. С највећим жаљењем и љубављу растанем се с оном вароши, у којој ми први дани беху онако горки. С премештајем у Готу постигох врхунац својих жеља. Спремати мдаде људе за учитеље народне, сачувати их од свих странпутица и дутања, а посветити их високоме задатку просветилаца народних: то беше баш оно, што сам још првих година мога наставничкога посла у Руди осећао и жедео. Мени се чињаше, да нема више цељи у жи-

воту човековом од овога. Мој посао је сада као оно таласи од камена баченог у воду. Кад падне камен у воду, он произведе таласе, који се шире на све стране, и што даље иду од центра, то веће размере захватају. Ја у семинару — у центру. Што ја ту рекнем, то иљадама учитеља разнесе на све стране иовршине земне .... У семинару готском имао сам извесних другова, а од највећега утицаја на ме беше Еарло Шмит. То беше човек пун идеала, код кога беше принцип: „и ако се не може, мора се!" Претерано заиста, ади само то васпитава истински. Наскоро умре Шмит, а на његово место дође Дитес. С Дитесом отпочиње права епоха у овоме заводу. Он узе Литературу, Историју Света и Теорију Педагогије, а мени оста Историја Педагогије, која беше и за ме сада сасвим нова, Практична предавања, Катехетика, Методика и управа над вежбаоницом. Борављење Дитесово у овоме заводу бепге не само за завод сам, него и за ме права срећа. Тада сам довршно своју „ХртиЛ. наставу," издао „Методику ирве наставе из језика" и на основици Дитесових „Основа Педагогије," израдио „Рад у школи." И данас се с највећом пријатношћу сећам оних дана проведених с дубоким и практичним Дитесом. Но, на жадост, и Дитес мадо би на овоме семинару. Њега -одазваше у Беч, а управа семинара би поверена сада мени. Све дисциплине педагошке пређоше сада на мене." Толико по причању самога Кера. 1873 године он је ностао директор учитељске шкоде у Халоерштату п ту је провео пуних десет година. 1878 године нроизвео га јејенски универзитет за доктора ФилосоФије. 1883 године би премештен у ЈЕрфурт, где га је и смрт стигла. Кер је био пун предузимљивости и реФорматорскога духа. Његови сидни успеси и у шкоди и ван шкоде за шкоду поничу из ове његове унутарње једрине. А све што је био, то је постао сам. Од готскога привременога учитеља постао је највећи сав тпнк школски и иедагог, коме мадо 1,ма равних . . . По „Б. 8сћи1ргах18" /• ^