Просветни гласник

174

КАВАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

зика на англосаксонски, иепричао је у њој оно, што је од Отера чуо. Али и он сам пос/гао је тако љубопитљив :за нова испитивања и с тога је послао једнога жорепловца. Он је пловио источно док није кроз Категат и Мали Белт дошао у Источно море. Тамо је видео какав је народ и његове обичаје, те је о томе могао известити свога краља. После је пловио до острва Бугундаланда (Форнхолм) близу отоке Вислине. Што је он сазнао написао је Алоред за свој народ. 10. Државно газдовање Доиста, морамо се дивити неуморном раду АлФредовом. Али он је и могао много више извршити него други људи, јер је он умео да штеди време. У његово време није било никаквих сатова, а због велике магле у Енглеској нису се могли употребити сунчаници, с тога је он дошао на мисао да пронађе један часомер. Он је узео шест свећа. Свака свећа била је од ваздуха заклоњена једним заклоном и горела је четири сахата. Тако је горењем тих свећа мерио време. Каогод што је штедео време штедео је он и своје приходе. Његови приходи нису онда били ни толики колико данас има један богат трговац, па ипак је он умео тако тачно да их распореди, да је с њима могао много којешта корисно урадити. Једна половина његових прихода игала му је за светски живот, а друга за душевни. Прва половина опет делила се на три дела, а од та три дела један је ишао на војску. Сваки војник морао је трећи месец провести код њега као његова стража, а остала два месеца радио је своје послове. Ону другу трећину од прве половине прихода трошио је на безбројне мајсторе и вештаке које је доводио из свију крајева да његову земљу улепгаају добрим грађевинама и да се и његов народ научи тим пословима.

Трећи део прве половине прихода трошио је на гозбе оних људи, који су га из разних крајева и земаља носећавали. Друга половина нрихода била је одређеиа за душевне нотребе и лодељена је у четири дела. Прва четвртина била је намењена сиромасима, друга манаггирима које је он сам установно, трећа за школе благородника из његове земље, четврта четвртина била је одређена за потпомагање свију других цркава и манастира, који су га за помоћ молили. 11. Нов нападај Данаца АлФред је дуго време био на миру. Али ири крају његовог живота навалише опет Данци на његову земљу и пљачкали су по њиховом старом начину. Но АлФред их дочека и побе-ди после улорне борбе. Сад је АлФред смислио да старе Брите измири са Англосаксима. Од старих обиталаца многи су живели у Валесу, на западу Енглеске, па су отуда често ишли на руку Данцима против Англосакса. Али они заволеше АлФреда због његове доброте и њихов последњи краљ дође својевољно АлФреду, који га прими лепо и као са својим сином лепо поступаше. 12. Алфредов карактер Живот Алфредов красила је особито његова истинска тгобожност. Као снажап младић, он је у својој младости претрпео много искушења. Али све је умео савладати својом нрисебношћу и молитвом. Често је он устајао пре зоре и хитао у цркву. Тамо је падао пред олтар и свесрдно се молио Богу да га сачува од сви.ју рђавих жеља. То је он продужио и доцније и молио се Богу да му да снаге да своје дужности вршити може. Сваки дан одвајао Је он ио један део времена на смирене молитве. Никад није изостао о,т службе божје и увек је са собом носио књижицу, у којој су биле молитве и псалми. Он је био милосгив нрема