Просветни гласник

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ

175

сиромасима. Енископе је поштовао, но ипак је пазио на то, да они савесно врше дужности своје свете сдужбе. Као гато му је била добра душа, исто му је тако бидо и лепо тело. Он је био добар, правичан и благ. Волео је науке и вештине. Свршетак његовог животп, био је миран. Како се последњи пут борио' са Данцима никакав нов рат није му сметао да се брине

за свој народ. И тако умре он у сјајности своје неунрљане славе, на жалост народа, кога је усрећио и кога је љубио, у тридесетој години своје владе (28. Октобра 901. год.) Оставио три сина и три кћери, али ни један његов нотомак није га могао достићи у великим делима. (Наставиће се)

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГ01УГ)

Пигање: „Којим редом иду науке у школама? Колико има утицаја на овај ред аоложај иредмета научних у ирироди ? Колико има утицаја на овај јоед иолоокај иредмета научних ирема човеку, пеговом схватању и иотребама ? Има ли и овај ред и иоложај међу собом међу наукама каква и колика утицаја на ироетранетво и начин излагања иосебних наука?" —

Ради лакшега излагања спојићу сва ова четири питања у једно и одговорићу на њих редом, еоји се мени учини најзгоднији те да боље обрадим и изнесем оно, што ова тема обухвата. Тежиште цеље теме ■— у колико је ја будем тачно схватио — пада на прво питање: Којим редом иду науке у школама. Друго и треће питање потчињена су овоме нрвоме и условљавају га. С тога се од њих може и почети, те да се из њих изведе оно што је главно овој теми и што оно прво питање обухвата. Четврто је у неку руку допуна од сва три прва. С тога се и може ова цела тема схватити као једна целина и обрадити независно од онога реда, којим су питања у њој постављена. Може се изабрати ред, којим ће се она, та целина, најјасније нредставити. Још једно одређење. У питању стоји, којим редом „иду" науке у школама? Овде се може узети двоје: којим редом данас иду Фактички у школама, или, којнм редом треОа ') Теиа, коју је радио Ј. Миодраговић приликом иодагања прољесорског испита.

да иду, ирема нсихичком развитку човековом и његовим нотребама? И ако је оно, што та два питања обухватају, слично једно с другим, опет оно није једно исто. Јер онај ред у практици, и ако је сличан ономе другоме,јер је и он угађан но припципу „треба". опет не мора одговарати ономе „треба", што га далш развитак научни и чоеечански изнесе. Ми знамо, да је ово „треба" релативна ствар и да се оно с развитком идеја људских и осећања моралних увек мењало. Грци су говорили „треба" музику и гимнастику у школу, сколастичари су говорили „треба" свето писмо и веру, обнова је говорила „треба" стару фиЛОСОФИЈУ, доцнији нриродњаци су говорили „треба" природне науке, а хуманисте и филантрони човека и његове потребе. И дан дањи је међу разним људима разнога образовања велика неслога шта „треба" да уђе у коју школу и којим редом. Школа је увек стајала на средини, или се више нриводевала час једној час другој страни. Питање је дакле, хоћу ли ја узети овде оно „треба", по коме је угађано ово што и како данас постоји по шкодама, или изнети нове принципе и погледе своје, који би биди потпуиији и бдижи данашњем оиштем ступњу научном? Ја се решавам за ово друго. Јер у првоме ја г >их имао само да оиисујем данашњицу, с побудама, које су њу ствараде, а то мисдим да не може бити предмет једне теме, како је ја разумем. У другоме нак имам нраву тему. Имам да самостално издожим цео ред, којим науке да иду по школама једна за другом, са свим^, узроцима, спољним и