Просветни гласник
I
126 злписник гллвиог пгосветног савета
III Прочитано је аисмо г. министра, просвсте и црквених аослова ПБр. 12603 од 17. Новембра ои. год. кој им доставља Гдавном Просветном Савету „Малу Огледницу", књигу удешену за децу у иреводу г-ђе Милице Трпковићеве, да је оцеии и каже своје мижљеље за какву би цељ министарство могло откуиити од тих књижица. Одлучено је да о књизи реФерују Савету г. Вор. Тодоровић и I'. Дим. Јосић. IV Прочитаио је иисмо г. министра иросвете и црквених аослова ПБр. 12.346 од 17. Новембра ов. год. којим доставља Главном Просветном Савету г. Мијаила II. Протића, учитеља, састав „Из науке о нотама" за основну школу, да Савет о њему да своје мишљење може ли се усвојити, и какву би награду требало нисцу дати. Одлучено је : да састав нроуче и о њему реФерују г. Јосиф Маринковић и г. Др. В. Бакић. V Прочитани су реферати г. арх. НиК. ДучиКа и г. др-а В. БакиКа о саставу „Хришћанске светиње". Ти реФерати гласе: I Главном Просветном Савету 11о одлуци Главног Просветног Савета нрочитао сам „Хришћанске светиње" — учебник — за V раз. основ. шк. који је паписао г. Јеврем Идић, проФесор богословије; и част ми је изјавити, да је у главном удешен ирема програму за осповне школе, навлаш за V разред. Али у нојединостима има: празнина и грешака, као и нетачности у терминима за хришћанске светиње. Осим тога опазио сам, што је и сам нисац напоменуо у писму г. министру просвете и црквених послова, да овај учебник није израђен по пстом методу, као што је израђен учебник хришћанске науке за ниже разреде основних школа. Поглавита је разлика, што је онај — за ниже разреде нодељен на задатке, или лекције, нрема илану и нрограму врло удесно ; а у овоме је за V разред наука више систематисана.
Ова разлика није супротна школском методу у опште; а још мање одређеном и утврђеном програму за основне школе. С тога ја овде и не истичем, као махну, него, као разлику. Тим пре, што и вал>а, да има разлике између учебника за ниже и учебника за више разреДе основиих школа не само но садржини, величини и облику; пего и но методној и системној изради. Ту је педагогија меродавна. Прелазећи дакле на нојединости, пека ми буде слободно, да истакнем овде: шта би у овом учебнику ваљало изоставити ; шта донунити; шта замеиити; и, шта исправити. I „Света места" На 1 ст. првога места у ставу иојам о светим местима" ваљало би ту додати: обитељ. На тој је страни погрешан став овај : „Они храмови, код којих живс калуђери, зову се манастири. Манастири су обично ио усамљеним местима. Погрешка је прва у томе, што су „храмови" но црквеној терминологији световне, или мирске, а „обитељи" су манастирске цркве; друго у томе, што има манастира н по градовима, (варошима); н. н. у Москви има их нреко 20 и т. д. Према овоме ваљало би, да је овака редакција: Обитељи су манастири, где живе калуђери. Манастири су обично ао усамљеним местима. Али их има и ио градовима (варошима). Не би згорега било, да се овде дода и ово: манастир је грчка реч, и српски значи самостан. На тој ст. у ставу „облик храма", да се додаду ова два техничка термипа: василички и византијски облик. Н. п. црква, која је налик на лађу, зове се: василички; а, која је — на крст, византијски облик. Ласилички облпк. је најстарији термин облика хришћанске цркве. Ко хоће, ма и површно, да изучава црквену археологију, ваља да научи и зна њезине барем најглавпије термине. На 2 сг. нрвога листа, да се на крају става „облик храма" изостави „и који се