Просветни гласник

злписник главног просветног слвета

друкчије зове тороњ" ; јер је ту доста српска реч: „звоиара". На тој ст. у ставу „унутрашњост храма", да се реч „иритвор" замени „иааертом". На тој ст. у ставу „о олтару", да се изоставе речи „етаје" и „кад", а да се додаду: јеиископа, ђакона, вечерња и јутрења; те би редакција била овака: Олтар је најважнији део цркве. У њему служе: уеиискоии и свештеници е ђаконима свету литурђију, вечерњу и јутрењу. Ту, да се изостави ова реченица: „На средини олтара етоји један сто зестрвен чаршавом". Овака се редакција за најсветије место у цркви неби могла никако примити. Ваљало би је заменити: На сред је олтара свети иријесто (или часна триеза) ирекривен : негде златотканим, негде свиленим, негде илатненим иокривалом; (како, која црква има). За тим ту у набрајању, које свете ствари с тоје на светом ирестолу, или часној трпези, ваља додати „антимнис", као најглавнији, без чега се не може служити света литурђнја. Одмах за овим у реченици „о горњем месту", где се каже: „и на њему ееди еиискои"; да се дода: кад служи литурђију з а време читања аиостола. А оиде, где се говори „о жртвенику", да се изостави „То је један сто"; јер таки израз не доликује оном светом месту. Међу тим и није сто; а није ту така реченица ни од нотребе. Само би ваљало додати код „жртвсника": на њсму се ироекомидише. На В ст. у ставу „иконостас", да се дцда у загради темило. За тим у ставу „царскс двери", да се реченица „кроз њих се уноси свсто аричешИе" нешто допуни, а нешто замени овако: кроз њих улазе и излазе јеиискоаи, свештсници и ђакони у одређено доба: вечерње, јутрење и литурђије. Најглавнији је иролазак велики ваход на литурђији. На тој ст. у ставу , срсдина цркве", да се изостави реченица „изме/ју ових столова стоје хришИани"; јер је сувишна. II оиде реч „иритвор", да се замепи речју „иаиерта", јер „иритвор" није, што н „иаиерта". А ие находи се ни у црквеној археологнји.

На 4 ст. у ставу „иритв~>р", који ваља, као што рекох, заменити „иаиертом", да се дода на крају: читају се иовечерје, иолуноштица, акатист, молбан н т. д. На тој ст. у ставу „каиеле", да се замени: црквице у домовима и на гробљу. У овоме је ставу погрешно то, што писац вели, да се у „каиели" не могу служити све службе, по чем има „каиела", у којима се свршују сви обреди иравославне цркве. Само се у часовницама не служи света литурђија, које су обично норед путова, на гробљу и још неким особитим местима. II „Свете ствари" . На 5 ст. у ставу „о крсту", да се изостави „или од чега другога"; јер је сувишно. На тој ст. у ставу „иконе", да се крај реченице „или светитеља" замени и светаца. У истоме ставу „и стоји икон I", да се замени: ирестоне су иконе. На 6 ст. да се изостави ова цела реченица .. То је онако исто, као, кад чувамо слику неког нашег рођака, или другог човека кога волимо". Овако уноређење не доликује за иконе и свеце. На тој ст. у ставу „црквене књиге", да се дода првој реченици ово: и у свим црквеним обредима. Иначе -је празнина. За тнм у другој реченици, да се „службеник" за.мени са „служабник"; јер му је оваки црквени термин. И, да се доДа: иентикостар. На тој ст. није тачна одредба „тииика". Тачније би било, да се каже: у тииику је изложено, како ваља свршавати црквене обреде, и исиуњавати оно, што је иравославна црква одредила у оиште зе хриш&ане. На 7 ст. у ставу „исалтир", да се реченица ова „из исалтнра се ио нешто чита готово ири свакој служби"; замени из исалтира се чита свака дан и ира обрсдима оно, што црквени устав одређује. На тој ст. није тачна одредба „часловца". Да се цео став звмени овако: из часловца се читају сваки дан: часови, иолуноштица и иовечерје мало, а велико — уз часни иост. На тој ст. у ставу „црквени судови", да се „и неки" замени с ови.