Просветни гласник

128

ЗАПИСШ1К Г.1ЛВП0Г Ш'ОСВЕТНОГ САВЕТА

Ту код речи „аутир", да се каже, да је то грчка реч, и значи: чаша. На 8 ст. у ставу „риииде", да се ова реченица „исаред евештеника" замени: иред јеиискоаом и свештеником , јер је опака реченица, као што је у учебнику, нрво непотпуна, друго граматичка погрешка. А ни једно ни друго не треба, да буде у шкодском учебнику. На 9 ст. где се свршује „о светњацима", ваљало бн додати: иолијелеј. На тој ст. у ставу „црквене одежде,,, да се дода: жезал јеиискоиски, иди аатерица. На 10 ст. у ставу „наруквице", да се изриком спомене: за јеиискоие, свегитснике и ђаконе. На 11 ст. после става „о митри", да се јепископски „жезал", или „иатсрица" унесе и значење у кратко изложи. Иначе је нразнина. На тој ст. у ставу „одсжде" није место „антимнису". Тако ни термин „одежде" овде није применљив. Тачније би било, да се рекне : Покривала, или дарци. По том, да се ноименце спомену. На 12 ст. став „о жезлу", да се пренесе код јеиисконског одјејања; јер му овде није место. На тој страни нод. III „Свети чинови", да се замеии: црквени чинови. На тој ст. оиде, где се говори о митроподитима и патријарсима, да се дода: јексарах. А онде, где се говори о игуманима и архимандритима, да се дода: синђел и протосинђел. А да не би бидо празнине, да се дода: иротођак и архиђакон. На 16 ст. иод. IV „Свете службе" Ту би ваљало изриком сноменути света места, где се народ скупља, и где свештепици врп^е црквене обреде. На 19 ст. да се изостави реченица: „оигите су службе оне, које се служе увек" и т. д. јер већ пред тим има нодела и одредба црквених служаба. На тој страни у ставу „вечерња" ваљало би изоставити ово: „Ђечерња се завршује мо-

литвом Госиодњом Отче наш и иохвалном иесмом Богородици: Богородице дево"; једно за то, што није тачно, друго за то, што није ту ни потребно. На 20 ст. у ставу „литургија", да се дода „јеииекоии", те би редакција била овака: ученици христови радили су ао заиовести његовој, аа тако раде и иоследници њихови ■— јеиискоии и свештеници. На 23 ст. у ставу „мали вход" да се дода трећој врсти међу „свештеник" и „тада" ил.и „ђакон". Ово исто, да се дода и опде где се говори о читању јеванђеља. На 24 ст. у сгаву „литургија верних", да се реченица ова: тада се осие&ује хлеб и вино замени: тада се духом светим иретвара хлеб у тело, а вино у крв Хрнстову. На 36 ст. у ставу „Богородичини иразници", да се дода: Велика Гоеаођа 15 Августа. На тој страни у ставу „светитељски иразњици", да се реченица „8 свети Јован Главосек" замени: Усековање Јованово 29 авгуета. Јер „Јован Главосек" значи, да је он секао главе !

Ово су мане, које сам оназио у овоме учебнику „хришћанске светиње" за У разред основних школа. Ако их Главни Просветни Савет усвоји и нисац но њима исправи овај учебник, мишљења сам, да се може примити за школску књигу. Тим пре, што је нисац вешто истумачио сва главнија и тежа места у Златоустовој литурђији. Те ће овај учебиик бити од ноуке и снажити свест о „хришћанским светињама" не само ученицима V разреда основиих школа, него и сваком побожном Србину и Српкињи, који га ирочитају; па и свештеницима, који иису изучавали дитургику или црквепу археологију. Београд 10. Новембра 1884 г. Редовни чдап Главног Просветног Савета архимандрит Н. ј4 у ч И Ћ