Просветни гласник

129

Главном Просветном Савету Прочитао сам рукописг. Јеврема А. Илића, „ХришЛанске светиње", за ученике V разреда основне шкоде, који ми је, ио одлуци Главног Нросветног Савета, нослат на оцену, и част ми је о том ноднети ово нзвешће. I. Упоредив ово дело са ирограмом, по ком се хришћанска наука предаје у У разреду осиовне школе, нашао сам, да је дело у свему израђено ао ароиисаном ирограму. II. Да ли садржина одговара потпуно духу православне цркве, то није моје, да ја оцењујем. Мени је у том погледу довољно јемство то, што је ово дело написао човек; који је у овим с-тварима признат као једаи од иаших најбољих стручњака. III. Што се тиче обима нредмета у целини, мислим, да исти неће бити сувише велик с тога што ту има по више ствари, које су ученицима познате, било из религијске наставе у пређашњим разредима, или из посматрања у цркви. Ну неки одељци могли би се нреииачити тако, да се једни скрате, а други прошире. По моме мишљењу ваљало би скратити све оне одељке, у којима се оаисују теже и непознатије ствари, које нису тако важне, да их мора сваки хришћаиин познавати. Ирема томе, требало би да се изостави нарочито: 1) Помен о „катедралној цркви" (на стр. 1.), јер се ова ретко налази. 2) Иавођење и онис ових црквених књига: типика, службеника, октоиха, минеја, триода, требиика, (стр. 6 и 7); јер је довољно, да ученици знају за еванђеље и апостол, часловац и исалтир и за србљак. 3) Иомен ц онис оиих црквених судова, које ученици не виде при служби у цркви, (дискос, звездице, капље, губу); а тако исто и значење различитих свеКпака (стр. 7, 8, 9). 4) Тако исто и 10 одежда за облачење и покривање ствари (орар, наруквице, набедреник, сакос, омоФор, митра, кошуљица, индитија, иокровци, жезал); јер је довољно да ученици • нознају стихар, епитрахиљ, иојас, Фелон и антиминс (стр. 9., 10., 11., 12.) 5. Тумачење иочасних нинова (иатриарх, митронолит, архимандрит, игуман, протојереј), јер то није потребно да знају обични хришћаии (стр. 14., 15., 10.)

6. Еако свештеник или епископ благосиља и како при том држи прсте од руке — из истог разлога (стр. 18.) 7. Како се хлеб и виио спремају за аричешпе, јер то није за децу (страна 21., алинеја 4., 5., 6., 7.) 8. 0 јелеосвештењу — две иоследње алинеје (стр. 32., 33.), ношто се то врло ретко чини. 9. Молитва за болеснике (стр. 33.) да се изостави сасвим или да се само помене уз „јелеосвештење." 10. 0 оиелу — почев од треће алинеје иа даље да се скрати, а на против да се разјасии најважнија Дамаскинова песма, јер има лепу и поучну садржину (стр. 34.) На нротив требало би да се ирошири ово: а) „ Аитургија оглашених " да се обради на исги начин као и „литургија верних", а нарочито да се номену и разјасне песме: „Слава оцу .... благослови душе", „ Слава оцу .... Јединородни сине", „Блажени" и у кратко још и оно што уз то иде. Тим бн ученици добили потпун ирсглед целе литургије; а ово је најважније од свега, и то треба да ученици најбоље знају. б) У ,Аитургији верних " ваљало би разјаснити „Причастен", „Хвалите", који се најчешће нева, и „лричастен" „Скажи мн госноди" који се такође често нева, а има лепу и иоучну садржину. IV. Расиоред материјала удешен је према пронисаном програму, у ком је одређено и то шта ће се кога течаја учити. Али ако се - нрема мојим нримедбама — скрати онисни део (о местима и чиновима), који се учи у првом течају, а ирошири други део (о службама и временима), оида би требаао распоред преиначити тако да се „Света времена" иренесу у нрви течај, а у другом течају да се учи само о службама (општим и посебним.) V. Пачин излагања је махом јасан и разумљив, и језик је свуда чист и нравилан, VI. Само још једно средство не достаје, које би ученицима дало више интереса за садржину, које би им олакшало разумсвање исте и које би их живље иодсеКпло на оио што виде у с&мој ствари — у цркви, а то су слике цркве и црквених ствари, и то би требало, бар за најважније ствари, унети у књигу, као што тога има п у пранославној цркви код Руса.