Просветни гласник

ЗАШ1С1НШ 1МЛВН0Г

ПРОСВЕТПОГ СЛВЕТЛ

су глагола облици ир. вр. гулнлг, и слнлђ, а у ааиои. нач. гулнп и с1нп. Нема Дакле, пикакве разлике у наставдима код тих глагола, и опи инак чине две врсте. Осим тога, још је чудније то, што све те многобројпе ирсте обухватају само трајне глаголе, а о свршенима нема ту ни помена. Због тога сам мишљења да ова таблица иема никако места онде, где је: 2. На другом месту у рукоиису стоји „тумачење скра&ивања и знакова," који се V речнику налазе ради објашњења поједнних речи. Али све те скраћене речи узете су из француског језика. Мени се чини, да не може бити никаква разлога, који би ово правдаоГуско-српски речник пајвише је потребан свештеницима и учитељима, који нису учили француски језик ни у једној школи; па ако не би било других разлога, зацело би тај један био довољан за срнску терминологију 3. Речник је рађен ио двема методама. Негде су и врло сличне речи једиога кореиа ређане засебно по азбучпом реду, као на нр. разбопникћ, разбопница, разбопничате, разбопшчатг,, разбопническхп, разбопничеств >, разбопничш, разбопство, разбошце, разбоп\\\икг и т. д. а негде су такве речи иредстављеие у грунама. То није никаква махна, Али кад се, износе речи једнога корена у грунама, онда на првом месгу мора бити главна реч, па тек за њом долазе друге речи, које су од оне постале. У речнику г. Стојановића није свуда тако. Има примера, где на челу груие стоји умањена реч, па за њом стоје речи опет секундарнога зпачења, и чак на крају стоји главна реч. За пример навенгћу: халатецг, халатикЂ, халатишко, — тице, тникг, — тчикЂ, — латг. Овде је главна реч хаљатЂ, а сгоји на крају. Исто тако у групи: фуфаечка, — аечннп, — 'Јапка, главна је реч на крају. Истина, нисам много оваквих нримера приметио, али напомињем, да се и то узме у обзир при штампању речника; 4. При нревођењу речи у речнику, опште је правило лексикограФСко, да се на прво место стави главно значење речи, а тек после долази преносни смисао њен. У речнику г. Стојановића код речи: разборчившп стоји тумачење овим редом: „ мучан, тежак, тугаљив, савестан у истраживању, кадар да разликује, сфини . .... . ," а међу тим ретко кад, и то у иреносном смислу, може да се

унотреби та реч са значењем: мучан, тежак и тугаљив. Оваквих примера има на вишс места у рукопису, и 5. Нашао сам па неким местима нетачан, а на неким *=■ пејасаи превод како пјединих речи, тако и целих реченица. Код речи хама стоји види чашнцца, а код речи чашница стоји иревод: иоклоиац, шкољка. Међу тим по речнику Даља ч <шница значи > растен^с СуаНшз. И у речнику руско-Француском Макарова, којим се г. нисац такође слузкио, вели се да та реч значи: р1ап1е, суаШе. Реч халатЂ преведена је: ноЛна хаљина, сиавапа хаљина, по немачком 8сћ1а&оск, а међу тим ннко не спава у тој хаљини, и она је само кућња хаљина. — Реч разбабимЂ'-н преведена је: иостати жена. Сваки би овде разумео девојку, кад се уда. Међу тим разбабимБСл вели се за чонека који је женске природе, као што се за неке женске вели да су мушко-бање. — Код речи рука стоји овакво објашњење: „†д†руки ођ четшрс руки, у двоје, у четворо (играти и т. д.) ..." Овако се вели за свирање, а не игру. — Реченица: „ что за бЂда" преведена је: „Шста Ке сад да се каже, иа шта сад?," а требало је превести: каква је несреКа? Реченица „аоп не радг, да готовг 0 преведенаје: „то радим иротив моје воље," а требало је превести : ,И ако нисам рад, оиет сам готов ..." и т. д. Осим тога видео сам још неке погрешке у излагању граматичких нравила, али како граматички део ио одлуци савета има отпасти то није потребно о овоме ни говорити. Само бих још имао ириметити да има неких малих погрешака на понеким местима у сриском језику н у ортограФији руској и српској, што је могло доћи и као погрешка пера. После свега овога сматрам за своју дужност изјавити, да је и норед свију поменутих недостатака оиет много добрих страна у речнику г. Стојановића. Мало ко може да се одважи на овакав посао, који се годинама и са великим трудом ради, а још мање је људи, који би тако марљиво тражилИ н нашли онакве српске речи, какве се находе у руско-српском речнику г. Стојановића. У целој изради речника огледа се велика марљив ст и огромни труд, што зацело служи на част г. писцу. Па