Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

197

тачно обелелгавају за свегдаголе скупа. Поред неправидних гдагола стоје поређани облици садашњега пређашњега иди будућега времена, а понегде и заповеднога налпна, али и без превода и без знакова, који би објашњавали обдике. Није све једно, кад се уз гдагол леч1> читају обдици: лнгу, лажегиг, лнжетг, и уз гдагод хотЂтг: хочу, хочелш. хочетг; јер је онамо будуће, а овде садашње време. Као што граматички део није изостављеи свуд у руконису, исто тако нису изостављени ни многи провинцијадизми. Њих у рукопису има тодико много, да кад би се они изоставили, знатно би се скратио огромни обим овога деда. Нарочито овде разумем оне многе речи, код којих се у једном крају Русије 0 чита као; 0; а у другом као: А; но које се у књижевности морају увек на један начин писати. У овом рукопису има много речи занисаних и протумачених два пут због тога раздичнога изговарања једнога гласа у разним крајевима Русије, и ако је једно значење њихово. Такве су речи од прилике: равдуга и ровдуга, равненхе и ровнш1е, равнота и ровнота, рагозг и рогозг, рагулгникг и рогулшикг, рагулша н рогулша, раз и роз, размЂнг и розмЂнг и т. д. Исто тако без иотребе су узете речи, које су нанеком месту изопачене, и које се никад у књижевности не употребљавају, као на пр. равзЂ (развје = зар, осим). Излишни су и старински обдици, који су по гласовним законима давно измењени, као на пр. могти, могчи и т. д. н који, ако се где год у народу и могу чути, никад не улазе у књижевни језик. На послетку, не требају нам ни оне речи, које се само у појединим губернијама чују и за које се изван тих губернија не зна у Русији ни у простој ни у образованој класи. Таквесуречи: вчилЂ, набида, моштг, веслина, абзг и абасг, абдраганг. батружип и т. д. Масу оваквих речи позајмио је г. писац од чувенога рускога В. И. Даља, који се сгарао да у свој речник унесе све речи живог велико-руског језика, како би се створио богат избор речи за развијање рускога књижевнога језика, но код многих таквих речи стоји знак питања, јер се о њима и сам Даљ сумња, а г. писац је унео то у свој српско-руски речник као извесно. Нису изостављене из рукописа ни све стране речи, које и код Руса и код Срба

1 имају истоветан значај. У руконису стоје овакве речи: Адамг, адамовг, админиетративнчи, администраторскШ, администраторг, адмиралг, адмиралгски, азотг, актг, акцентуацхн, акцгн, алфа, алфавитг, радикалг, радикалгнпп, генералкство, хамеле нг, фабрика, формацхн, фигура, форматг и т. д. И овакових речи има доста у руконису. И односно опширности тумачења руских речи, морам приметити, да је на неким местима сасвим излишно употребљено много синонима и иримера ради објашњења. Примера ради нанешћу превод речи: „разболЂ-псн, разбаливатгсн = болети; разбољевати се, разболети се, занемоЛи, аоболети се, иоразбољевати се, исиоразбољевати се, (многи); боловати (многиЈ." Реч радг иреведена је овако: „весео, радостан, г тов, услужан; л радг старатмл = уложи&у сав мој труд; ради старатмл! иостараКемо се; — чему = радостан, весео; л весгма радг — јако се радујем; рад; онг бнл4 радг гостш, = био је рад госту; хотг, не радг, да готовг = то радим иротив моје воље." Још је више речи н реченица код речи : разбиратЂ разборчшти, развсртивап, риба, вода, рука и т. д. На нослетку, нису изостављене ни све оне речи, које су једнаке у руском и српском језику, а словенскога су корена, али оваквих речи нема много у рукоиису, и држим да оне могу без сваке штете остати у речнику. То је резултат мога прегдедања рускосрпскога речника нрема прнмедбама г. г. реФерената и Рдавнога Просветнога Савета. Но прегледајући рукопис према поменутим примедбама, нашао сам и неке друге ствари, које ннсу обухвлћене тим примедбама, и које не могу прећутати, а то су: 1. На првом дисту рукописа стоји табдица, која показује како се мењају руски гдагоди. У чабдици су руски гдагоди без сваке основе нодељени у 34 врсте. Код сваке врсте стоје обрасци, и ирема тим обрасцима мењају се бајаги свн руски гдагоди. Због тога поред гдагола у речнику на нрвом месту стоји цифра, која упућује на врсту, по којој се глагод мења. Колико је ова подела неоснована види се по овоме: У петој је врсти образац гулнт*,, а у шестој — с1нтг. Поред онога гдагода облици сад. врем. гулпк>, гулнешг, гулнтт, а п оред овога — с1нк>, схлешг, с1нк>гг. Код оба