Просветни гласник

196

за11исник Г јавно Г просветиог савета

САСТАНАК СС1ХП 0. Фебруара 1885. у Београду. Били су: председник Дим. НешиА; потпредседник архим. Н. Дучић\ редовни чланови: Јосиф ПециК, Свет. Вуловић, Драг. С. МилутиновиК, Љуб. КовачевиК, Драг. Ллајел, Јевр. ИлиА; ванредни члан: Јов. Ћор/јевиА. Пословођа Жив. П. СимиК. I Прочитан је и нримљеп занисник 261 састанка. II Прочитано је иисмо г. министра аросвете и црквених иослова од 4. Фебруара ове год. ПБр. 1265. којим снроиоди Главном Иросветном Савету молбу са сведоџбама г. Еосте Дветковића, практиканта, чачанског окружног суда, да Савет да своје мишљење о томе, може -1и се молилац ноставити за учитеља невања у средњим шкодама. Одлучено је: да се молиоцу не може модба уважити докле не нодожи испит из вештине певања. III Прочитани су реферати г. Јевр. ИлиЛа и г. Жомчила ИваниИа о руско-српскоме речнику од г. Тасе Стојановића. РеФерати гласе: I Главном Просветном Савету Одлуком Главнога Просветнога Савета од 23. пр. мес. стављено ми је у дужност, да нрегледам „ Руско-сриски речник" г. Тасе Стојановића, па да затим поднесем своје извешће, да ли је г. Стојановић постишо према одлуци Главнога Просветног Савета, и да ли се може, и на који начин, његов речник о државпом трошку штампати. Један део овога речника био је пред Главним Просветним Саветом 1881 год. На Х1Л. састанку саветском, 26. Фебруара 1881 године, прочитан је реч>ерат г. г. Арх. Нестора, Платона Кулаковског и Љуб. Ковачевића о том речнику, и у записнику тога састанка стоји ово: ,1 'еФеренти хвале дело као изврсно и потпуно, но с погледом на паше прилике предлажу, да се граматички део изостави из речника, да провинцијализми

и стране речи, које у свих народа истоветан значај имају, такође изостану, да се скрате нека опширна тумачења руских речи. — С обзиром на то што је ирва потреба да имамо краћи практичнији руско-српски речник, што би огромност таквог речника учинила, да се слабо купује, још ређе употребљује, Савет је са 7 против 5 гласова одлучио: да се препоручи руско-српски речник г. Тасе Стојановића с тим, да поред оних нзоставака, које је одбор иредложио изостану још све речи, које имају и у српском и у руском језику једно и исто значење. Даље да се речник штампа у Формату руско-немачког речника Боха, Фраја и Месера, — из боргиса без проредница, а на два ступца, и најзад да се писац награди са 60 динара од штампана табака с тим, да се у.то урачуна и коректура." После овакве одлуке Главног Просветног Савета, г. министар је одлучио, да г. Стојановић изради цео речник и да поступи по примедбама Савета, па да затим поново поднесе речник на преглед и оцену. Према томе г. Стојановић је сада ноднео цео „Руско-грпски речник," осим слова II, и ја сам сада дужан да о томе речнику кажем своје мишљење. Део рукопис, који је био предамном, износи 811 нуних ситно писаних табака. Ја нисам могао доспети да све то нрегледам, а нисам ни сматрао за нужно да читам све редом од краја до краја, него сам из разних партија узимао поједине делове, те сам прегледао свега 217 табака. Из овога што сам прегледао, видео сам, да је много што шта изостављено из онога дела, који је био једном па прегледу; али при свем том имало би се још много изоставити, како у том делу, тако и у другим деловима рукописа, па да буде испуњена одлука Главнога Просветнога Савета. Граматички део није свуда изоставл>ен. 0 нотреби и значењу неких предлога у свези са другим речима има целих правила, као н. пр. за предлог на, раз, вг, у и т. д. Код глагола Битг, стоји дугачко правило, које казује, кад уз тај глагол иде први, а кад шести падеж; како се употребљавају иоједини облици његови у разним приликама, и како га ваља преводити, кадје као нрирок у реченици. а како у другим случајима, који се у синтакси