Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

195

<т>изичке, етпограФСке,: геолошке итд. према томе, на шта се више и ноглавито обраћа иажња при саставу њиховом. Г1 } аво и пејасно писање, то је највећа махна ове карте. Тако н. пр. Расина (Расина) (н) прави хиромиФ; тако и Велес, Дечапа, Мио(т) (ч) ница, Алибунар, Кугловица, Жеп^е. Тако су реке већином натписапе (испод, у место над) иогрешно. Па и избор у величини слова пије правилно учињен. Н. пр. Столац и Бјелај круппијим су сдовима написани него Мостар, мавно место Ерцеговиие. Ту исту неиравилност налазимо у натписима имена држава и већих области. Н. нр. Румунија написапа је најкрупнијим словима, па затим натписи: Бугарска, 1'умендија, Србија, Босна, Ерцеговина све су ситнијим словима испнсане. „Стара Србија" једва се може наћи, јер слова се губе у шаренилу планина, па опет Албанија написана је крупним словима као и Румунија. Код Флорентина, Турну Могорела, Новеварошп изостављена су по нека писмена (празнословљено је), што би се такође могло исиравити. Село Влашка је на противној страни жељезничке нруге. Написано је Мољен планина у место Маљен. Шил (река) у место Жију (румунски) или Жива (српски) • Вак \Ф у место Вакуп. Ћипровац у место Чиировац. Ески загра, Јени Загра (Загора) турске су речи. Бугари их зову Загора. Добруџамогло се бољезаменити са Добруча (од Добраче), Белоградчик са Белограчик. Наслов Нелопопез (Мореја) ваљало је ставити попреко на самом полуострву, а не само обалом, као што је написано. Ваљало је обележити и Св. Стеван, јер ће се често спомињати у новијој историји као место закљученог мира последњег рускотурског рата. Под „Пловдив" ваљало је забележити и до скорашње име Филипопољ. Још Ваља приметити, да насловна вињена на самој карти није симетрична, те вређа око посматрача, а ученици ваља из малена сваком придиком да се поучавају неком реду, укусу, симетрији, јер то им прелази доцније у навику, као што се и хаљкавост за њих лепи. \ ' . ' .. -

Нису ни објашњени знакови, што је на свакој карти нужно, у толико пре на школској карти, јер она служи једно, да упозна ученика на скраћене, опште уобичајене знаке, који у неколико служе као кључ за читање карата. С тога нам је н. пр. и нејасно, зашто је на јужним покрајинама Аустро-Угарске повучена жута бразда. Дал су то покрајине срнске? Насловни лист (корице) или је сасвим. излишан, јер поскупи цену карте, а ако се и задржи, ваљало бн га израдити више у српском укусу. Мотива за то има довољно у нашим уметничким споменицима и у народној рукотворини. Ваљало је означити и цепу карте, јер и то је један услов, по коме се ноже оценити, да л' је за препоруку ученицима или није. Враћам послату ми карту. 21. Новембра 1884 год. Београд. јК НТА у^ЕКСИ-Б . Главпи Просветни Савет нрема тнм реФератима, а и примедбама некојнх члапова Савета. Одлучио је: да се та карта не може усвојити за стални учебник у школама ни средњим пи основним; али да јој не би требало забранити употребу у школама докле се бољом не замени. РеФерентима одређено је хонорара по 50 динара. VIII Прочитан је реФврат г. дра В. Баки&а о „Земљопису" -г. Вл. Карића. Пошто је реФеренат нагласио да извесне махпе у делу треба избећи поправком истога, а није тачно означио их у делу враћено је дело реФеренту да тачно означи све шта у делу треба поправити.

С тиме је састанак закључен.