Просветни гласник

194

ЗАПИОИИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

II Главном Просветном Савету Проучио сам „карту Сраске земље и Валканског иолуострова " господина ирофесора В. КариЛа, која ми је актом Просветног Савета од 17. т. м. СБр. 113 на нрегдед и одену носдата. Са задовољством могу констатовати, да је техничка израда, т. ј. сам рад дитограФскн, према нашим нридикама веома задовољавајући. Сравњавајући је н. пр. са израђеном картом Краљевине Србије, коју је штамнада и издада државна печатња, могу рећи, да је ова садања карта (г. Карића) веома депше и нравидније израђена у картографском смисду, него оно издање државне печатње. Газуме се, да се и г. Јорговић не сме задовољити са резудтатом. свога досадањег рада, јер и ту ваља још но што шта исправити. Нарочито му је потребна школа за шрафирање иланина и за њихово разумсвање, а у тодико више потребно му је веџбање картографског иисања, јер тај део дитограФСки па овој је карти најдошији. Сама карта копија је Кипертове карте, истих размера, и држим, да је и то ваљало иа самој карти означити. Обично се наводи „израђена ио Н. Н." И сам Киперт, који има светско име као картограФ, не стиди се да папомене: „карта Србије, ио Бугарском, АмиБуе'ју и Викнелу саставио Кииерт." Ло самој изради карте госпђдина Карића као и но нагомиданом материјаду на њој, држим, да ова карта не може служити ученицима основних школа. За њих је потребна карта, која са мадо црта означава само карактер земљишта и место — подожај поједипих држава и покрајина са најважнијим местима. Према томе може карта за основне шкоде мдого мањег Формата и са мање детајда израђеиа бити, на би и продајна дена бида јевтинија, а то је један важан услов за основне гилоле, у које додазе махом сиромашнија и сељачка деца. Нанротив карта г. Карића врло је нодесна за ученике гимпазија и средњих школа у опште и као такву ваљадо би је препоручити. На карти има некодико грешака, које би ваљадо исправити.

Тако н. пр. орографија пије довољно пластички нредстављена. Више планине, нарочито Валкан, ваља јачом (затворенијом) бојом обележити, те да посматрач карте на први погдед види, гди су највећи гребени, а гди је опет ниже земљиште. Оваковом карактеристиком терена добија цедокупна сдика више живости а посматрач карте навикне тиме око да уме и на равном листу артије себи представити пупчатост земљишта ц међусобни однос нојединих пданина. Нису на карти означене све жељезннчке нруге, које су у новије доба израђене, а неке су од њих у нашем најблнжем суседству. Пруга до Базјаша није довољно јаспо новучена. Нема пруге од Индије у Митровицу и обе банатске пруге за Ораовицу и Бокшан. Љгаије: од Фокшама до Бузеу; од Рени за Бендер и из Ђурђева од Зимнице израђене су још за време нрошлог Руско-Турског рата, а све ове пруге нису на карти обедежене. Тако исто нису обедежене и пројектоване и законом одређене пруге: смедеревска, крагујевачка и пиротска, нити има што о отноччтој прузи Метковић-Мостар. Жељезничка босаиска нруга није од Сенице на више обедежена девом обалом Босне, као што је у ствари, него је обележена десном обалом. Знаци, којима су обележене вароши, пе раздикују се у Форми и ведичини од знакова села. Тако ср н. пр. Ноћај, Бањани, Рипањ, Бајина Башта, Влашка Варварин, Прово, Топода, — у Србији, и изван Србије на пр. Мехадија, Адибунар, Пердез Модош и т. д. обедежени истим знацима, као да су варопш, а н надниси имена ових места (н. пр. Бајина Башта, Варварин) писани су нсто онако великим (круппим) сдовима као и мдоге вароши. На свакој географској карти чини се у овоме раздика, а у толико пре мора се на ову раздику пазити код шкодских карата, код Којих конвенцијонални знаци треба да дотне оно, што би се морадо мдогим речима објаснити. А кад би се све то нисадо на карти у место употребе знакова, дист би био толико претоварен, да се неби могло разазнати важније од мање важнога, а тиме се губи нрегдед, у којој се цеди управо и цртају карте, иа се и категоришу н. пр. у геограФСке и тонограФске по множини материјада, размере и детајда, које се на карти представљају; у