Просветни гласник
25
ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ
ПРОСВКТНОГ ОАВЕТА
193
1. Предавање Географије у вези са историјом, јер се ове две науке узајамно доиувују; и 2. Изучавање Географије на карти, цртајући и очигледно. Али кад су та два начела изречена и призната за корисна, ваља их и у практици извести, а за ово треба дати наставнидима довољно и добрих срестава, а то су тачне и целиеходне карте и атлаеи. Крајње би време било, да се и на овоме пољу не употребљује само оно, што се тако рећи на „мену па на уштап" појави у нашој књижевности, и што разни књижевници, сваки по својој замисли и начину, израђује. И у овоме раду ваља да се огледа извесан наставни грограм, ако се хоће иоложена цељ да постигне. С тога би ваљало израднти нарочите атласе и то : 1. Исторџјски и Географски атлас за основне шкоде. 2. Историјеки атлас Сриеких земаља и Балканеког иолуострова за средње шкодо. 3. Географски, историјски и статистички атлас Јевроае за средње школе. 4. Математичко Географеки атлас целог шара, а географијски атлас осталих делова света (сем Јевропе) за средње школе. 5. Детаљну карту Краљевине Србије. За све ово ваљало би прописати програм ради систематске израде целога. Без ових атласа и карата, учење како ГеограФије тако и Историје, у нашим основним и средњим школама, непотпуно је п некорисно је. Ненотпуно је с тога, што нема средства за учење, а сви наставници нису сасвим спремни за ово; а некорисно је с тога, што се више учи на памет па се лако и заборавља. Код Добрих карата и атласа могу и лошији и млого мањи учебници бити, па ће се и већег и трајашнијег знања имати, Без њих пак рамаће и геограФско и историјско знање. ■На носдетку нека ми се не замери, што ћу овом придиком и маду опаску да учиним на програм земљописа за трећи разред „основних школа." Тамо су у „Историјском материјалу" означена, међу осталим местима и историјским дичностима, и ова: Борак и Сима Марковић, Азања и Браћа Булићевићи; док
о некима много знатнијим историским дичностима ни помена нема, а те су : 1. Јова Добрача, кнез и војвода, који је у боју |на Љубићу и Чачку 1815 год. најважнију удогу играо, и вероватно и судбину тога боја и Српскога народа решио. 2. Лазар Мутаи из Присдонице округа Рудничког, и МилиК ДринчиП из Теочина истог округа, који су оба за слободу народа 1815 године погинули (први код Чачка тешко рањен, а други погинуо на Дубљу, јуришајући на Турски шанац). И 3. Зека Каиетан, који је на Засавици, са Летронијем Шишом и другим јунацима закдањао одступ српске војске, и нречио нродаз Турској босанској војсци, на ту и погинуо, као оно Шпартански Леонида у Термопидима. Ја надазим, да деци ваља причати животе оних људи, који су чинили пдеменита дела, иди који су се оддиковади патриотизмом, или свој живот жртвовади за сдободу народа и отаџбине; а не и оних, који су случајем затекди се као старешине народне, и ничим се племенитим нису одликовади. У ове носдедње може се рећи, да сиадају Сима Марковић и Будићевићи, од којих су поменута четири јунака и знаменита човека куд и камо одмакли, па су потпуно и засдужили да их нотомци знају, ноштују и подражавају им. Што сам ово напоменуо не мисдим никоме неправо да чиним, него тек напомињем ради одужења дуга и правичности нрема реченим јунацима. Подобно овоме, штојенронисано за основне шкоде у котару Краљевине Србије, ваљадо би нрописати за. други разред средњих шкода све знамените личности и историјска места у међама свију Сриских земаља. Омладина треба све своје знамените претке да познаје и да се на њих угледа; садања граница Краљевине Србије, не треба да их од иас одваја, кад треба једно цело да будемо. То је моје мњење. 3. Јануара 1885 год. Београд. ј ]ов. /Лишкови-к ђенералштабви пуковник.