Просветни гласник

223

.добар темељ. На против не учини ли се у првој годиеи сне што треба, доцније се тешко и са десетоструком муком накнађава оно што је пропуштено, а често многи труд отиде узалуд. .Та ово говорим из свога соисгвеног искуства. Од свега овога, што сам говорио о методи писања, нема ни трага у школама београдског округа. Сва калиграФСка иравида, као да и не постоје. Иисало се како се где стимо. Негде су слова шиљата и по обдику иалик на готска слова, негде опет прештуљаста, негде изувијана, тек главно је то, да правилног и леног писања нема. ..Прописи државне штамнаре," здоунотребљавани су на разне начпне. На неким месгима писате су оне речи и реченице, које су стављене у угдедној динији, са свим за свој рачун. Налазио сам оиет школа, у којима су нисати чланци из читанака, или са свим друге речи, испод оних угледних редова. У једној школи нашао сам неку врсту слова, писату иснод угледних слова, која личи још на црквену средњевековну азбуку, Тако дакле ни „прониси државне штампаре," који на многим местима нису ни употребљавати колико је требало, нису номогли, да се „красноиис" ноправи. Што се мене тиче, ја мислим, да они и не могу бити бог зна од какве користи, ако се писање не нзучава, као што сам напред напоменуо. в) Прииоведапе. Ова грана српскога језика запуштена је више него икоја друга. Ја сам казао узроке томе, кад сам говорио о читању. Приноведати се не може, док се садржина чланчића не испрлча и не објасни иотпуно. Нашао сам само три-четири школе у целоме округу, где су деца умела приноведати оне дивне моралне причице из читанке ирве и друге. На свима другим местима приповедања није никако ни било или је ишло од речи до речи, механнчки. У оба последња случаја човеку чисто дође жао, кад видн како сирото дете сагне главу доле, кад му се рекне да прииоведа ову или ону нричицу, или отночне причицу од речи до речи, па пошто каже неколико речи, које су му у памети урезане а оно ућути као заливено. Међу тим у првој и другој читанци има тако лепих и иоучних иричица за децу, да је одиста штета за развијање моралних осећања и воље у деце,

што се те причице не казују деци онако како би требало. Кад би мене питали. да ди бих волео, да деца науче оне причице из читанака иди оНо, што је програмом одређено ИЗ религије, ја бих увек пристао на оно нрво. Ла ово велим не за то, што бих ја ма шта имао противу религијске науке, већ нросто' с тога, што су оне иричице много занимљивије и дакше, него оно, што је програмом: одређено за први и други раЗреД Из религије. Међу тпм Цељ, која има да се постигне религијском наставом ни мадо се не би омашида кад би се узеде причице из читанака као осиова развијању моралних и религиозних осећања. Коме су год нознате нричице : „Голуб и Чела," „Свађа," „Врабац иод капом," „Веседин и Восиљка" и још многе друге, тај ће се самном сдожити, а нарочито кад своме мишљењу додам још и то, Да ја 0В0 говорим о два најмдађа разреда наше основне шкоде. И баш с тога, што оним причицама из читанке придајем толико важности, ја сам и псказао горње мишљење, надајући се да је оно потпуно оправдано. г) Анализа. Анализа — расиознавање врста речи—је основа даљем изучавању срнског језика. Наука о гласовима, наука о обдицима као и наука о реченицама изискују Да се претходно упознаду врсте речи, иа да се даље може ићи. Код оваке важности анадизе ваља јој иоклонити озбиљну пажњу онде, где јој је одређено место да се она нотанко изучи, а то је место сада основна школа. Не може се рећи, да је унознавање деце са врстама речи лак носао, ади је већ позната ствар да спреман наставник, а вичан путевпма, којима се данас деци предају поједина знања, може нанравити успех, који ће сваког задовољити. Изузев неколико наставника не могу се ни мало -похвадити успехом у овој грани срискога језика. Веома сам био тодерантаи имајући у виду тегобе са којима се боре наставници, кад ученици првог, другог па и трећег разреда не распознају врсте речи, које су им нрограмом одређене. Ади кад сам наидазио на ученике четвртог разреда, а то је бидо у већини шкода, који по црограму треба да се унознаду и са облицима речи, а они ни нриближно не распознају врсте речи. онда сам јасно увидео, да ни сами насгавници нису на чисто са методдш, којим се деца упознају