Просветни гласник

229

плаши да му и време и труд не отиде узалуд. Шта онда остаје да се ради Р Министарстио иросвете познаје све школске сваге Оно зна шта ко може урадити. С тога оно треба да нозове те људе, да им новери израду учебника иод извесним условимл, на које обе страае пристану. Кад се јаип једаи такав учебник, онда ће критика рећи своје и писцу остаје да своје дело што пре исправља, ако усвоји иримедбе критике. Осем тога нри објављивању таког учебника мпнистарство је дужно, да објави и то, да ће примити за школску књигу свако дело, које се призна као боље. Ео се год осети сиособан да изради боље дело од онога, које је израдио изабраник, тај ће за цело нохитати да раДи. — Ето то је но моме мишљењу начин којим ће се доћи до добрих учебника и који ће јако утицати на развитак школске литературе. Штета, коју би мииистарство имало примајући боље учебнике од оних, које је већ илатило, била би веома иезнатиа према користи, која би се отуда имала. 2. Остала срејцсгва. Нема много школа у округу београдском, које иемају карту „Ераљевине Србије," Шрајберове слике," и „метарске мере." Повише је школа у којима нема карте „ Валканског нолуострва," а нема ни једне школе, у којој има вештачки израђених дрваца за, „разломке." У четвртом разреду учи се по програму из Земљоииса Валкански полуостров и све „Срнске земље." Карта Балканског иолуострова од г. Карића могла би ваљда посл,жити, али она не обухвата остале „Сриске земље," које су ван иолуострва. Потребно је што пре добити такву карту, а ја не знам на који би то начин могли друкчије бити ако не на онај, који сам за кљиге — учебнике предложио. „Шрајберове ариј/одоиисне слике" нмају пе мало све школе, али оне нису иодесне за наставу. На једној таблнци има врло много слика. Кад се која слика показ ,је деци, онда она обрате пажњу и на. остале слике. и то их тако расеје, да главна ствар остане не схваћана и незанамћена. Осем тога, врЛо нх је тешко чувати. Наставници их већином вешају о зидове школске собе, али оне ће се иа тај начин брзо упропастити. С тога би требало одабрати само оне слике, које I

су за оспоВНу наетаву нотребне а израђенС су на засебним таблицама, као што Су оне, које се у последње време виђају у књижари Пурића и препоручити школама да их Лупују. Ђ Дрзце за разломке" требало би да набави свака школа. Истина разломци се могу показатн и са обичиим дрвцима, које би наставник сам осекао, или са хартијом, крушкама, јабукама и др. Али то може да иде само донекле, до петина, шестииа, па рецимо п до десетина, али ДаЉе је теШко. Осем тога, каД се Нређе па рачунање са разломцима, онда је то врло тешко ноказати очигледно без нарочито удешених дрваца. (' тога би министарство требало, да преноручи школским одборима, да таква дрвца одмах набаве. У основној школи учи се сада и цртање. Ја сам, говорећи о овоме нредмету, казао да о:! није ин рађен у школама београдског округа, осем неколико месга. Овај је предмет нови и за велику већину наставника. Ме !,у тим за тај нредмет нити има каквог уиутства нити каквих нрегледа. Ако се жели усиех овоме корисном предмету, онда Треба похнтатн са израђивањем ,прегледалица" и упутства за овај предмет. На много места туже се наставници како се ученицима не набављају уредно књиге, хартија, мастилб, пера, таблице и т. д. Ја ово само С1Л )мињем овде, а како ће се овоме злу доскочити предлоашћу на другом месту. 8. Школске клуие. Школске су књиге једно врло важно средство за наставу. 0 правилном седењу при ' настави писања, цртања. писменог рачуна и певања не може бити ни разговора, ако школске клупе ннсу удешене према узрасту ђака. У страноме свету, а нарочито у Немаца, нретресано је нитање о конструкцији школских клупа неколико деценија година. Лекари су заступали хигијенско гледиште и нашлн су и доказали, да конструкције клуиа имају огроман утицај на дечпје здравље у школама. Окобољи, пскривљивању кичмењаче, ненормалном развијању грудиога коша и органа у њему и свима последицама, које отуда произлазе, нашло се да главни узроци леже у рђавој конструкцијц школских клуиа. Педагози су оиет износили своје гледиште и доказивали су какве