Просветни гласник

236

ВАСПИТАЊ Е К А О НАУКА

три годиие, овако радећи , моћи ћемо и највећа књижевна деда штампати без ичије помоћи. Истина, у иочетку може застати посао Државне штампаре; држава би морала још коју деценију година плаћати већа књижевна дела, ади ја мисдим, да ми пе треба на данашњицу да гдедамо већ на будућност народа, шкоде, просвете и наше књиге, а мени се чини да ће се све ово постићи само овим путем. Моноподи су мадо где уродиди

добрим пдодом, а у књижевности мисдим да им најмање места има, јер је државна штампара у неку руку мопоподисада школске књиге, што не би требадо да је. 1. Сентембра 1884. год. у Београду. Господина Министра. поиинни. ЈТЕТ. ЈА. Ј4ИКЕТИТЛ учитељ.

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^ДтЛЕКСАНДРА јзЕНА

(Настаиак)

Непријатељска иди недружевна оеећања Осећања љутње, мржње, антииатије, суревњивости и поруге или злобе стоје тако исто као љубав и наклоност, само у противном иравцу, у односу нрема другим створовима. И ако су са свима тим осећањима скопчане из.весне непријатности — пре свега увреда, а за тим опасности, које могу доћи повраћањем или осветом — опет су она један извор непосредног задовољства, која долазе од пријатељства и заједничког друштвеног живота. У многим случајевима људи се радо одричу онога уживања, што имају од друштвености и симпатије само да би задовољили оно непријатељско осећање. У васгштању се мора обратити озбиљна пажња на ова осећања. У извесним околностима од њих се може имати и користи, али тек главна етвар остаје, да је моралисти и васпитачу дужност да. оваква осећања слречава, пошто она готово увек имају само рђав утицај. На-јгори је облик непријатељског осећања хладна и размишљена радост у свирепствима. Али, на жалост, овај се облик непријатељства врло често нојављује, на-

рочито код младежи. Кад се муче животиње или слаби и за одбрану неснособни створови, онда тиме самим постаје врло трајашан извор злобе и накости. Ово се мора угушивати, на макар, ако је потребно, и са свим строгим мерама. Ако се такви иступи врше, онда је баш у томе најбољи лек да се то више не чини; јер каана, која ће од рђавих последица, које отуда потичу, доћи, тако је уснешна као и какво друго средство за угушивање. У борби са себи равнима ми се и учимо и привикавамо да ограничавамо наше пргаве и свирене наклоности. Пошто је гњев или љутња једна експлозивна или наступна страст, која напрасно додази, то је нужно да се на њу строго пази код младежи и да се колико год је могуће епречава и угушује; али ово је само онда могуће, ако се на ово буде пазило од стране родитеља и учитеља на сваком кораку и у еваком поступку. Да се оваква страст угугаи није довољно, да се она само у извесним моментима спречи, те да не нлане. Ово је лако извршити, јер то се може учинити и ирисуством старијега, од