Просветни гласник, 15. 04. 1885., стр. 63

КАРЛКТБРНЕ СЛИКЕ ИЗ

После тога дођогае угарски посланиди, да траже данак. Хенрих им даде једно шугаво куче. „То је све гато ваи могу дати", одговори краљ осечно. Презрење и ионижење био је одговор посланицима, који су одмах отпутовали. У својој домовини испричали су они о претрпљеном понижењу и наскоро су позвали на освету и пљачку разбојничке чете. Многобројне гомиле таквих пљачкагаа навалише кроз Аустрију, Баварску и Тирингвју. Свако вече руменило се небо од села и варошица, које су гореле. Улицама и путоввма гурале су се гомиле жена, деце и сгараца, који су бегали. Угри и Немци иодељени у два непријатељска табора стајали су близу Мерзербурга. У једној битци Немци потукоше једну гомилу Маџара и они побегоше у равиице реке Сале. Ту близу налазио се са својом војском Хенрих, коју је навикавао да посматра дивље угарске чете. На једном месту могле су видети ватре за стражаре и за кување јела; тамо опет брујало је узвикивање и сурова песма од јутра до мрака; онамо се чула свађа оиих, који су делили пљен, победоносна вика чета, које су долазиле из боја и доносиле пљен, али се чуо и јаук заробљеника, које су злостављали на разне начине. Често је Хенрих стајао на једном брежуљку и гледао љутито на почикаваља непрвјатеља, којега су чете често насртале на логор Немаца, да их са неким подругивањем иа борбу изазову. На послетку трпљење Немаца није могло дуго трајати, и они зажелегае отворену борбу у пољу. Они се исиоведигае, и вечераше, па се уредигае у одељке. Да би их гато више окуражио Хенрих изађе нред њих и овако им рече. „Еако су нагаи претци ослободили ову земљу, која је била раскомадана и под туђим господарством, то ви најбоље знате. Али сад је, као гато видите, божјом милогаћу,

ОПШТИ ИСТОРИЈЕ 2 47

вашим нанорима и храброгаћу наша земља умирена, и један непријатељ, Слонени, побеђен. Остајем нам јопг, да ее подигнемо против општег непријатеља — Маџара. До сада сам морао <?д вас све узети, гп њима давати; сад морам пљачкати цркве и њихове служитеље; јер и они су иагаи. Промислите се о вашем спасењу и сетите се, шта се мора догодити. Да ли треба да ја узимам од божјих слугу, и да с тим од ненријатедд божјих купим мир, или да тај мир очувам божјој служби, која је за нас спасоносна? " Војска једногласно викну и подиже руку на заклетву; „Ми ћемо се борити за олтар божји; за царсгво нагае и сигурност нагау," — „Сад у бој", викну краљ. Бубњеви залупагае, трубе засвирагае, заставе се залепргаагае, али се напред лепргаагае царска застава са сликом архангела Михаила, и за кратко време уређене чете са коиљима напред окрзнутим прекрилише равницу, на којој бегае угарски логор. Она се сијагае од бледих шлемова и штитова, бесни коњи разигравали су се, а срца ратоборних јунака куцала су. Угри такође нису седели скрштених руку. Они се брзо уредигае и изађогае иред нападаче. Тек што војске беху једна према другој, а Немци подигогае ужасну вику: „Ура! ура !" на гато с противне стране повикагае: „уа ; уа!" и у највећем галопу, као два силовита облака, скрхагае се обе војске једна на другу. За час се подиже густа прагаина од удараца коњских копита, коњапици су јуригаали тамо амо, на вигае и на ниже. Где се год појавигае одугаевљене Хенрихове чете, свуда је непријатељ иадао, докле га иајпосле није страх снопао, те је окренуо у дивље бегство. Осам дана гонили су Немци, који су у њином логору нагали неизмерени пљен. Хенрих заповеди да се наслика та битка, па слику мету у двор у Мерзербургу.