Просветни гласник

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ

3 14

Учитељи јелинских шкода и проФесори гимназија, који би после десетогодишње непорочне службе а без своје кривице постали неспособни за службу, добијају пензију. И то : ко онеспособи у течају друге десетине година, добија за пензију половину своје пдате; ко онеснособи у трећој десетиеи година службе, добија за нензију две трећине своје пдате; ко онеспособи у четвртој десетини година сдужбе, добија за пензију четири петине своје пдате; а ко се пензионише у петој десетини година, добија за пензију делу своју пдату. За пензију удовица и сирочади учитеља јелинских шкода и нроФесора гимназија, основан је фонд у који иде:

1. Уписна такса коју годишње плаћа сваки ђак јединских школа по 3, а сваки ђак гимназије по 5 драхми. 2. Такса за школске сведоџбе јелинских школа по 1, а гимназија по 3 драхме. 3. Редовни улог учитеља и проФесора но 2°/ 0 од њихове системске плате. 4. Добровољни прилози. 5. Дисцишшнарне новчане казне учитеља јелинсках школа и ироФесора гимназија. 6. Извесна номоћ драигвна. Учитељи јелинских школаимају ранг секретара окружних. Управитељ јелинске школе има ранг секретара министарства II класе. ПроФесор гимназије има ранг секретара министарства I класе. А управитељ гимназије има ранг начелника министарства.

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ (Наставак)

Да разгледамо прво мало тачније утицаве спољнога света, па ћемо после прећи на нрераду тога у интелекту. Кад се кака индивидуа, било биљна, било животињска, било човекове Феле, роди или појави на овај свет да живи својим животом, она је нрво изложена утицајима онога најближега света, који је опкољава. Палма је изложена ономе песковитом земљишту и оној жаркој клими у којој је; морска звезда је изложена ономе дну морскоме, оној води и ономе што има у њој, где она живи; а дете колевци својој, соби у којој је, чистоћи или нечистоћи, топлоти или хладноћи њеној, и млеку материном. Велика топлота вуче палмине сокове у вис, те она др.ге усише одоздо, те расте и развија се. Морска вода доноси звезди морској њену храну и њоме, својим таласима својим хемијским састојцима и температуром дражи је и покреће. На дете човеково исто тако утиче све оно, што ма како осећање у њега може произвести, било с ноља, било изнутра. Било механички на кожи: додиром, ударом, топлотом и хладноћом, било додиром на унутрашњој периФерији (храном и пићем), било у другим чулним органима: устима, носу, уву и очима, — све то утиче на детињи унутарњи

живот и смеће га или га потпомаже. За тај унутарњи живот није све једно колевКа мека и чиста у цивилизованих народа и колевка груба и неопрана или никаква у народа дивљачких и нолуобразованих. Друкчија се осећања производе у кожи опраној и чисто.ј, а са свим друкчија онде, где се она покрива слојевима од нечистоће. Није све једно, хоће ли му први залогаји бити слатки и сварљиви или горки и неупотребљиви. Од нрвог удисаја ваздуха зависи често век плућа и онога организма, који нх носи. На њега друкчије утиче загушљива СФера какога велико-варошкога ћумеза или енглеске маглуштине а друкчије веселаи ведра какога алпискога села или талијанскога летњиковца. Са свим је друкчије, хоћелисеон зачети у Гренланду и Лапланду и живети у рупама подземним, одевати се кожама живогињским и хранити се рибљом машћу, или на екватору, и пећи се се на оној жези, верати се го по ономе густом дрвећу и хранити се родом њиовим; или у каквој културној земљи од цивилизованих родитеља и опкољен услугама од свих блага културних. Део потоњи живот само је наставак ових првих утисака и ненрекидно коирдинисање организма према њима.