Просветни гласник

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И Из тога видимо једно основно начело : да живот организма какога завиеи од средине у којој је, и да и развитак духовни зависи у нрвој л.инији од околине у којој ионикне и која га стално опкољава. Сваки организам има свој известан хоризонат у коме се креће, из кога прима утицаје спољне, и који условљава круг и квантум његовога знања. И он је у разних животиња, као год и у разних људи. различан. Друкчији је у мрава и пужа, друкчији у животиња домаћих, друкчији у дивљих, у тица и човека. Па и у једне исте животиње у разно доба живота различаи је. Младим ластама хоризонат је гнездо и оџак у коме је оно, и оно докле се с овога места видети може. Кад излете, њиов је круг посматрања млого већи. Оне лете но свој околини и нроширују га и у вис и у шир. Кад дође време сеобе, оне га ироширују још далеко више. И оне, које би дуже жинеле, и кад би се селиле и у друге земље још даљеироширивале би га још више и више. Исто је тако и с човеком. Док је дете у колевци, сав му је хоризонат соба у којој је. Кад се стане носити на рукама и но другим собама и износити на ноље, његов се хоризонат стане ширити. С даљим развитком постаје способније и за посматрање и за покретање, те се креће све даље и даље. И у скоро, њему нмје више хоризонат само блиска околина кућна, него цела околина онога места, у коме је поникло. За тим му се опет даље стане ширити све више. И јачањем духовним и све даљим нокретањем у простору оно га нроширује до у недоглед. И најпосле дође време да схвати целу земну куглу, са свима другим небесним телима око ње (наравно у минијатури). И измеђ собе и целе васионе велика је разлика. А од малог очигледнога хоризонта собњега иа до огромнога идеалнога хоризонта васелецскога има безбројно млого прелаза и стунњева, које човек може нрећи н на којима се може зауставити. II ако ми бесконачност у нростору не можемо замислити, онет је Факат, да нам се он мења да је иснрва веома узан, а за тим све већи и већи. до у неодређеност. То ми можемо и на себи приметнти, кад помислимо на рано детињство наше и доцније све даљи и даљи развитак. И ми слободно можемо рећи, да не само ноједине животиње, него и иоједини

ВЕШТИНЕ ЈЕДНА 34. ДРУГОМ 315

људи имају врло различит или пеједнак хорнзонат свој у коме се цео њхиов умни свет креће. То је спољни свет разматран по ширини, коју он производи у унутрашњости појединих индивидуа. Не морамо се упуштати и у дубину, која с тим упоредо иде, јер се она ц по себп разуме. Све што у томе спољноме свету има, н што ма на каки начин може утицати на организам и производити ма кака осећања у њему, утиче и на његов унутарњн или духовни развитак. А што је шири круг у коме се 'носматра, што је већи хоризонат у које индивидуе, то без сваке сумње има више и предмета и појава, која ће да утичу на њу и да шнре њен хоризонат и по дубини. Круг човекова сазнавања дакле, растући по ширини, расте и но дубини, по једрини и пуноћи својој. Као што тице у ваздуху и животиње на површини земљиној имају више предмета за посматрање и координисање своје нрема њима, него оне у води и нод земљом, исто тако и они људи, који се даље крећу по простору, имају више нредмета и нојава и по квалитету и но квантитету за сазнавање своје, него они, о ЈК :.Г,"су ограничени на каке нодземне избе, на пример Л.аиландесци, или на каки иначе узан круг у простору, н. пр. сеоски становници каке долине међу великим брдима. Трговци, авантуристе, нутници по мору, имају млого шири круг свога посматрања и далеко већу представу о простору, а с њоме н о ономе што пуни тај простор, него п. пр. занатлије, радници и друге индивидуе, које су више ограничене на једно место. Ко бн вечно остао у једној соби или тамници од рођења свога, оп би без сваке сумње имао веома незнатну представу о простору, узак круг свога посматрања и својих мисли, и био би потпуно глуп. С кретањем у нростору и времену дакле шири се и његов интелект по једрини својој. Из свега тога ми видимо: да се развитак човеков врши утицајем снољнога света у правцу од човека као центра, на к периФерији његовога хоризонта, који му се с даљим напредовањем и кретањем у простору све више шири и пуни или обогаћује у садржини својој. Што смо казали овде за простор, исто вреди и за друге основне човекове нојмове. 40*