Просветни гласник

340 ВАСПИТАЊЕ

увек одговарају истинсеим Фактима. У опште у таквим стварима нема ни мало поља за обману. Ако се по који пут деси да ми и погрешимо, то долази од нејасности самога предмета, а никако због наше равнодушности или наклоности, да истинска Факта изопачаваио. И доиста на овој су се области и појавили први и најсигурнији знаци човечије свести. Друга једна класа предмета не спада међу неопходне животне потребе као одржање живота, сигурност и угодност, већ међу предмете друге природе као што је задовољавање виших чула и осећања или друкче: задовољства, која постају слушањем, гледањем и пипањем; даље друштвена и томе противна осећања. У ову класу спадају сви предмети у свету, који су јако уочљиви: сунце, месец, небо, животиње, други особито велики нредмети на земљи, њена величина и многобројни други мртви и живи створови, који узбуђују какво чуло или осећање. У колико год се човек више оелобођава од борбе за опстанак, у толико су и утицаји свију тих предмета онширнији и већи, и на тај начин човек гаири своје знање у познавању природних предмета и природе. Поједине ствари су баш с тога интересантне, што њиховим познавањем олакшавамо борбу за опстанак. Међу тим највећи интерес концентрише се на живе створове, а нарочито оне од нагаега рода. Утицаји, који на овај начин постану врло су живахни, али не морају свакад одговарати самој стварности. Но ма како ово било, тек главно је, да је на сваки начин знање, интерес и лако схваћање почело најпре на појединим стварима. Интерес, па наравно и лакоћа схватања врло је неједнака. По неке ствари су из почетка без икаква интереса, а друге опет у току познавања иостају постепено интересантније и занимљивије, у колико их

КАО НАУКА

боље упознамо и њихове односе према интересантноме за нас изнађемо. Врло значајна разлика стоји у сазнавању предмета и опгате свега, гато се креће и мења, и онога, гато је мирно или без покрета. Покрет на нас јаче утиче и понајвигае нас узбуђује; миран живот постаје интересантан тек везом са нечим гато се креће, ради. Сви предмети који се крећу, буде нашу пажњу и обраћају је на себе, Кад имамо пред собом два предмета, један у покрету а други у мирном стању, онда ћемо пре обратити пажњу на онај други, а тако исто и утисци се брзо добијају и примају од предмета који се крећу него од оних који су у мирном стању. Овај кратки предмет индивидуалне СФере и њене велике примамљивости за знање, крчи пут за расматрање најтежег дела сазнања, а то је сазнање општега или апстрактнога. Све тешкоће вишег сазнавања сасгоје се у процесу уопштавања — у распознавању једнога у многоме. Да би се тешкоће ове најтеже операције умањиле и ублажиле, потребна је учитељска вештина; то важи и за свакога ко има посла са оваквим операцијама. Међу тим, ми за сад имамо да изнесемо мотиве, који стоје у свези са апстрактним знањем, и да повучемо разлику између тих мотива и оних других, који стоје у свези са индивидуалним знањем или знањем о јединкама, појединостима. Апстрактно знање у природним наукама састоји се у томе, гато ми са једним једитим махом или појмом обухватамо уједно читаву класу предмета, Факата и догађаја. По самој природи оваквога знања, оно мора бити теже, ного кад се ради на томе да се само нека јединка, један Факат Или догађај схвати. Образовање представе о неком дрвету, које ми тек из дуга времена вигае пута са свију страна посматрамо, то је од прилике најлакгаи од свију радова, које