Просветни гласник

ВАСПИТАН)Е

КАО Н А У К а

има памћење или пажња да врши. Али са свим је јасно да се мора друкчије радити, кад се хоће да образује представа о десет дрвета, која су у нечему слична а у нечему различна; при таквом послу је са свим друкчији рад. У место простог одношаја у првоме случају, овде се има поела са тегаким и сложеним односима. Али баш око овога се и врзе сав посао у свима вишим знањима. Први утицај на осећање, који је са уопшт!1.вањем Факата у опи1те везан, и који интелектуално напрезање олакшава, постаје појавом идентичности (једнакости) у разноврсности. У томе лежи нека драж пуна милине, коју су у свима временима осетили испитачи истина. Вредност многих највећих научних нроналазака није само у томе, што су њима нова Факта обелодањена, него јога и вигае у томе, гато је њима доказана сличност између ствари, које су дотле сматране као са свим различне. Такве је врсте и велико откриће закона о тежипи. Кад је први пут у сазнавању синула мисао, да се планете покрећу по оном истом закону, по коме и камон из праћке бачен, тада се то сматрало као негато изванредно сјајно и велељепно, и после стотинама понављања опет драж, која је с тим везана, остала је неисцрпљива. Са оном радогаћу која се појављује при открићу једноврсности у стварима, које изгледају разноврсне, везује се и једно друго благодетно осећање, а то је олакгаавање интелектуалног терета. Ово изгледа као нека лротивуречност ономе, гато смо већ раније рекли о великим тешкоћама за добијање апстрактних знања, али ово само овако изгледа и ништа више. Свакојако је образовање представе о некој јединици, ако се имало довољно времена, да се добро промотри, један од најлакгаих духовних радова, који се у оиште могу замислити.

Али многоврсност је ствари у опгате тако велика, да ми морамо непрегледне гомиле јединака да изучимо и да запамтимо. На скоро ми се осећамо савладани и претрпани бескрајним захтевима, који нам се стављају. Ми морамо да запамтимо тако много места, личности, кућа и природних предмета, да смо увек у опасностима, да не будемо нре исцрпени, него гато до краја дођемо. Али изналажењем једнакости у томе нам се раду знатно скраћује пут. Ако неку јединку имамо пред сј 6 ом, која је иста онака, као нека коју смо раније већ познали, онданемамо потребе да о њој добијамо нове утиске, то је већ угатеда. Ако ли између нечега новога и онога гато ми већ знамо, ностоји само нека мала разлика, онда је све нагае нанрезање и цео духовни посао ограничен на то, да ту разлику уочимо. И доиста у самој ствари и јесте тако, многи су предмети у многоме слични, а уз то иде и разноликост у нечему. Да би имали корист од сличности, морамо приметити разлике. То баш и јесте оно, због чега су анстрактни појмови тешки, што се њима увек обухвата велики број предмета, који су у многоме слични, али у нечему разнолики. У осталом ова је тегакоћа с друге стране врло добра, јер номоћу ње ми угатедимо необично много интелектуалног рада, а за ту гатедњу ми платимо тиме, гато се око савлађивања оне тегакоће — груписања предмета — морамо вигае да помучимо. Кад се већ дође до тога, да се поједине заједничке особине многих иојединих предмета и догађаја могу да издвајају у опгате појмове и тако да се размргаују и доводе у везу гомиле предмета, који нам изгледају као каква збрка, онда је тиме учињен велики напредак у сазнавању или течењу знања. У томе лежи оно задовољство, које ми исказујемо, кад кажемо да неку ствар разумемо, или, да је можемо да