Просветни гласник

345

Оваки учитељ познаје ону малу мајсторију, да неком Факту још пре објашњења треба дати мало занимљиве зачине, како ћо учепици нратити еа већом пажњом само разлагање тога Факта, и то има једино цељ да олакша схвмћање иначе нема никаква смисла. Врло рана младост на коју ми морамо да утичемо благом прчмамљивошћу, нема никакве компетенције, да нојми „како" и „зашто" неког важног нрирлдног догађаја. Деца се не могу побудити ни да желе то, а камо ли што друго. Њих нарочито дражи новост и промена, на у тим нроменама и новостима она, згодном нрнликом, услед веће или мање дражи и примамљивости коју иредмети и догађаји на њих имају, злпамте исте, било у мирном стању или у

нокрету (при чему најмоћније утичу предмети који се крећу). Она су даље у стању да уочљивије и лакше узроке неких промепа појме, а да и не сазнаду последње узроке њихове. Она уче, да је за ложење ватре потребно гориво и употреба светлости; да је за неговање и успевање биљака или усева потребна киша и сунчана светлост за време лета. Емпиричко знање о свету, које је науци претходило, то је оно истб знање, које и дете мора добити на своме путу док не дође до науке, и баш у овом принремном стадијуму може се умешним радом припремити будућа научна жетва. Сем тога тако звана дечија радозналост још је нарочито згодна за забавне ситуације у нашој шаљивој литератури. (Наставиће се)

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по ј±. јЗ. Ј^рубе-у)

Тек што је 954. закључен мир, на радост свију, а друге године оиет нагрнуше Угри у Баварску. Њих је било тако много да су поносито претили, да ће њихови коњи понити све немачке реке. Огромие гомнле ирекрилише Баварску и настанише се испред Аугсбурга. У овој варошп беше владика Улрих, један смирен, али храбар човек. Он наоружа аугсбуржане и храбраше их вером у Бога. Једнога јутра приближише се Угри до самих зидина вароши, које изгледаху да се светле од њихових оклона и мачева. Баш у том тренутку дотрча гласоноша и јави им да је стигао краљ са војском и да ће их опколити. То препаде Угре и они не смедоше остати пред зидовима Аугсбурга, већ лохиташе против краља.

(Наставак) Чим Угри одступише похита и Улрих краљевој војсци. Ераљ нодели војску на осам. гомила. Седам гомила подели он на седам војсковођа, а осму, најодабранију, нредводио је он сам. Војска је била сасгављена из разних народности, али се сви заклеше да ће један другом бити веран и помагати као браћа. (То беше 10. Августа 955. г.) Чим Угри угледаше немачку војску у бојним редовима, одмах нрепливаше реку Леху и пређоше на леву обалу. Тамо опколише немачку војску и са днвљом дреком нападоше на Чехе. Ови не могоше дуго издржати кишу од стрела, већ нобегоше у највећем страху, а Угрима оставигае сав пртљаг. Победиоци хитро јурнугае на гавабијанце, који су се мушкн браиили, али најпосле оступише. Чим је краљ видео ову » 44