Просветни гласник

356

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА

У почетку Јануара, Алекеандрија, варош у Италији, доживела је једиу необичну природну појану. Падаше јак, крунан снег, дуваше вејавида, хладноћа с ветром како ретко кад, док на један пут загрме, засенугпе муње и трн иут узастопце затресе се земља! Тако је исто било и у Француској, а особито у Шпанији. У Паризу, као и на југу Француске, биле су хладноће од 10 стенени иснод нуле. Али најнесрећније нрошла је Шпанија. Последњих година скоро нема дана, када се гдегод на земном шару пе затресе земља, ма на којој њеној тачци. Јамачно је то бивало увек: „оно што се тресе, тресло се; оно што се тресло, потресаће се" рече недавно једал-члан нариске Академије Наука; но што ми немамо позитивпих доказа о томе, јамачно ће бити узрок у слабом интересу који се раније придавао земљотресима, и оскудица у снецијалним друштвима и апаратима. После оних несрећа, које почини земљотрес у Загребу, и после оног местимичног, слабнјег земљотреса у Србији и још неким иностраним местима, ми немамо да нрибележимо ни један више, који би ма и приближан био шпанском земљотресу. Шта више, ни земљотреси целог овог века нису ни из далека нодобни овогодишњем у Шпанији. Велика нажња научника и радозналост простијег света према последњем, увећани су обилатим научним препискама и раснравама о геолошкој природи иотресеног земљишта и о природи самог земљотреса, о сили која га ствара. Преко ноћ, у очи самог Божића римског, задесио је Шпанију први удар земљотреса. Нико се не надаше да ће он донети онакав иустош, какав је нрошлог века донео у суседству; нико није ни помислио да ће бити, ио последицама, иодобан оним страшним земљотресима, који ирогуташе и иокрише вулканском лавом Помнеј, Херкуланум иЛисабон. Последњи земљотрес само је нродужење беснрекидних низова нодобних Феномена, који разоравају Шпанију и суседие јој земље на југу још од вајкада. Да не ређамо иосебице. годнне, помињемо овога пута само то, да су анали о нриродним ужасима у Шпанији, пуни бележака о земљотресима прошлога и овога

века; а без сумње их је било и раније. И доиста, као да нодземне силе нису исцрпле ^своју акцију — бедну Шпанију текар ће да пустоше нове катастроФе. Интересно је што Француски академичар Фукије саоишти недавно академији о нравцу тог земљотреса. „Асорска острва, вели оп у своме извештају, осетнла су јаке земљотресе 22. Децембра (по рим.) у јутру," дакле на два-три дана раније него што се први иотрес осетио у Шпанији. За чудо да мимоиђу ти ужаси Португалску! Морске лађе, које су између 22 и 25 пловиле морском пучином између Континента н Асора, осетиле су такође љуљање од земљотреса. Ели Бомон, француски ириродњак, доказује да садањи шнански земљотрес има свој ланац: то је вулканска зона која се простире прибежјем Средиземног мора, т. ј. од Грчке, с истока, до Асорских острва, на занаду. На тој се линији н нојавио земљотрес, јер су га прво осетЈДи на Асору за тим у Португалској, у Шианији и, носледњих дана, заједно са иоследњим земним уздисајима у Шпанији, у Италији. Ових дана, на концу јануара, осетио се и у Босанско-Ерцеговачком југу, а и у Посавини нашој, као и у Обреновцу нре два три дана. Али Шпанија је опустошена за све. „Сад је ред иаГрчку!" вели Хенри Парвило. Академија Наука у Паризу, испратила је једну научну експедицију, којој је ставила у дужност, да се на самим опустошепим местима у Шпанији, на рујинама страхотне нрироде чије су силе у овом делању још досга тамне за науку, носвети иснитивању геолошке конституције оних регијона који су пајвише и најаче потресени. Сувремени научници нису задовољни Хумболтовом утешном, нри том врло оштроумном, изреком: „вулкани су чирови, кроз које се земља чисти." То је истина; силе, које из унутрашњости земљине делају на земну новршину, поготову са свим ослабе и нрекину сваки нотрес земље, кад нађу где год одушке. Ми ћемо да поменемо један пример, који ће да нотврди Хумболтову, изреку: У почетку ирвог века после Христа, тресаше се земља шеснаест година око Помпеја и Херкуланума. На концу шеснаесте године нађе одушке на врху Везува, и иокривши