Просветни гласник

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА

вулванском лавом обадве те вароши, престаде. Земља се дакле нрочистила кроз свој чир, велимо ми ио Хумболтовој нзреци. Сувремени научиици, као што рекосмо, нису задовољни само с тим; они желе да доиру и до најтамнијих страна те ириродне иојаве; ужасне последице, које оставља за собом, улевају већн интерес према томе Фсномену. Услед тога данас се нише више но икад о том питаљу; непосредне студвје, којима су се одали особито Француски научмици на самом месту земљотреса, дале су нам новог материјала и потпуиије грађе за решење тог питања. — Желећи да и наши читаоци добију што јаснију слику о земљотресу и његовим последицама у Шпанији, ми доносимо ииже један чланак, који смо саставили према новодобивеннм подацима од научпе екснедпције, саопштеним и нретресаним у седницама Академије Наука у Паризу, из ког ће читаоци видети не само нраве послетке земљотреса, него ће се упознати и са сувременим мишлењем најкомнетентнијих научника о узроцима и нрироди самог земљотреса. Први иотреси, као што смо номенули папред, јавили су се ноћу 24—25 Децембра по римском. 25 у вече одјекнуо је и у Мадриду; за тим су се неирестано јављали све увећавајући се, док на послетку нису дотпли на последње степепе слабоети, у којима се сад, на концу Јануара но нашем. налазе. Ужаси, које нам јављаху новиие, иодсећаху нас на најтужније успомене геолошке историје наше земке кугле. Материјални губитци иревелики су; број мртвих тако исто 1 ). На многим местима иојавило се до 45 иепрекидпцх змљотреса. Осцилације обично трају врло кратко и рачунају се на разломке секунда; овога Иута забележено је н таких осцнлација (колебања), које су трајале внше од четири минута. Таласаста кретања земне коре нроизведена су на релативно малом простору, али је њихова енергија била врло велика, тако велика, да је доснела до највиших врхова, што је врло ретко. Многе осцилације опустошиле су вароши и села која леже на наду нланинском с јужне стране; тоје било ■) АсаЛеипе (1ез ЗсЈепсез ; Еоичшег ; Непп <1с РагуШе ; 1_-а. Кафцге, 1л88ап(Пег.

35 7

особито са регнонима који обухватају простор од Сијере Неваде до приморја. Често су иотресц били иронраћени са страшном тутњавом налик на тутњаву која се чује кад какав железнички воз ирође на једанпут великом бр.зином, па тако исто муњевито нротутњи кроз какав тунел. Дејства и носледице које су постигле Шпапију не разликују се ни у колико од последака нримећених и забележених од највећих и најужаснијих земљотреса. Зграде се руше, земљиште унада и угне се, место тврде землЈе јављају се пукотине, врелн извори потеку из испреметане земље, провлле и бездна отварају се и но том се опет затрнају покривши куће и становнике, који и иетруну тако; земља и стене стропоштавају се са високих брда у равнице; на кратко, свуда иусгош и хаос. У Перианл се отворила земља на неколико кидометара. На сред села Гевоја отвори се једна нровала, отвори се земља, и после неколико минута та грдна нукотина прогута неколико кућа и душа; у другом селу чу се нека тутњава а одмах за њом отвори се, растави се земља и у ту ировалу улегну сва црква, којој се само врх од звонаре још види. У околини Малаге, сншла је готово цела једна сељачка кућа с високог брда, на чијој је средини била саграђена, на равницу. Ноге, енжењер у Севиљи, у Шпачији, пише Фрапцеском ученом друштву, да су земл,отреси нроизвели грдне нукотине; гдекоја има но неколико километара у дужини; обично иолазе од планине па прелазе целу равницу. Једна има 4 миље дужине; друга 3 километра и 15 метара ширине и 10 метара дубине. Ова последња има иотковичаст облик и иресеца једну доста високу планину. Поред тих тужних чудноватости, строноштавања и рујине гомилаху се ненрестаио у нровинц.уама Гренади и Малаги. У варошици Алами, од 1757 кућа 1462 потпуно срушене; материјални губитци доспевају стотипу милиона динара, не рачунећи стоку и жита. Велики број села и варошица остало је на ноловини кућа ноловина је срушена. Још се не знају нот пуни подаци те тужне статистике. Број мртвих рачуна се на хиљаде, а зар ће се и сазнати лако број жртава кад је велики број душа ишчезао у пукотине и дубине земљине,