Просветни гласник

3(10 !<КД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И

так душелни иде уио])едо с ])азвнтком тедесним, и развитак тедесни иде уиоредо с душевиим. „Природни ])ед" у уазвитку доиуњујемо дакде тиме, што га још вежемо с тедом, и сватамо цео организам и његов живот као једну органску цедипу, иа јављада иам се она као радње душевне иди тедесне. И ова нам је допуна прдо важна за наше даље педагогиско ностуиање. .1ош један развитак имамо да сноменемо. Он није ништа засебито од ова четири досадања. Он је у неку руку комбинација и употреба њипа. Го је вежбање пди стицање снособностл иди дакости, да се ова четири употребљују н примењују. Да од интедекта постаје књижевнорт, да од језичнога у свези с њим постаје беседништво, да се од моралнога развијају нравни одношаји људски и социјадне особине у нојединаца, да се тедо и ноједини удови његови навикавају на извесне Физичке радове, те да се производи оно, од чега је цеда култура састављена. То су вештине и занати. То је развнјање умешности у својих органа телесних за нроизвођење свега онога што људима треба за њихов живот индивидуадни и социјадни. И ње1'ов се заиочетак датира од оиога доба, од како дете самостално од мајке почне да се сдужи својим органима, нрво чудима на носде удовима својим. Све је даље развиће само продужење ове прве уиотребе њс;не и иавике да се њима сдуже. А да и оно стоји у орга-лској вези с оннм првима, то је одиећ јасно и очевидно. Гуке, које испрва не умеју једна другу да умију, доцније, у свези с остадим развитком, праве грађевине какима се и ум и срце и морад људски днин. Уши, којима су исп])ва досадни сваки звуци, компонују доцније најсложеније музикалне арије. Око, које испрва мучно да раснознаје само светдост од помрчине, снима доцније, у свези с руком, иајшаренпје предмете да изгледају као истивски, а не насликани. П ту дакле вдада принции: из ничега иди малога, па даље, природним редом, у свези с осталим телесиим и д\ховним развитком. * Шта је то ириродни ред, и како то има да се удеси распоред наука те да 1ћему нотпуно одговара?

ВЕШТШ1Е ЈЕДИЛ ЗЛ ДРУГОМ

Пошто смо овако изнеди основицу, на којој ће да нам стоји цеда зграда, то ће нам сада бити лако да се уиустимо у нотачпије издагање реда, којим науке ваља да иду но шкодама. Теоријски смо у гдавноме већ видеди шта је тај ред, а сад имамо, внше практички, да га, примеиимо на појединим научннм иредметима. Имамо дакде сад да издожимо снецнјално цео ред, којим науке једна за другом иду и у ономе нагаем намерном утицаЊу на човеково развиће што се зове васпнтање „треба" да иду. Л досадање издагање сиремидо нас је, те да се не морамо уиуштати у велику оиширноет н разлагање код појединих иредмета. Најоиштији иринцип, којп нам се нз досадашњице одма натура и сам на иамет, и по коме би Педагогија и васиитање имало да удешава сав сво,ј рад и иоступање, јесте да шкода продужи цео оиај развитак, све оно, што су деца нр$ тога код куће стекла. и да га нродужи на исти начин, на који су га деца пре шкоде вршила. Који је то предмет паставни, који бисмо могли именовати, у коме би био усредсређен и телесни и духовнп и морадни и језични и технички развитак, и у коме 1и се сви" они вршиди и иродужилн подједнако и иа исти начин као п код куће? — То је предмет, у коме још науке нису иодељене, већ све иду заједно, у онакој целини и јединству, у којој су од ро; 7 ења ночеле да утичу на човека и да га развијају: То би бидо оно, што се данас зове „Очигледна настави" У њој деца носматрају све хито је око њих и на исти начин, као и у досадањем своме развитку до шкоде, те просто проширују онај круг свога енциклопедичнога сазнавања, .што су га код куће створила и донела у школу. Не пнта се ту ништа којој области научној то и то нрииада, него се све посматра и тумачи до оне дубине и ширане, која је у оиште могућа према ономе општем ступњу дечије развијености, или њииоме хоризоиту. 11о та Очигледна настава не би смела да буде ова иста, која се давас разуме и која је већином у практици, где се у затвореној соби износе само неки нредмети и о њима внше само говори. Слично ономе код куће, она би морала да иутује, те да се тедо вежба, да носматра ц сдуша и ми])ише окуша све чредмете,