Просветни гласник

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И

њине особиие, број, одношаје, те да се развијају чуда а с њима ум и срце; да се веже с најразноврснијим нокретима тслесним, те да се поједини удови његови вежбају, расту и доводе у службу духу и задобнјају творачку моћ; да доводи децу у додир с љд дима и природом, те да се развијају и моралли и религиозни одношаји; да о свему томе и говори, али само онда, кад се већ створи идеја или осећање, које хоће да се искаже. На нрвом стунњу стоје игре, слободне и гимнастичке, невање и музика, и најлакши ручни радови: цртање (уираво шарање, па онда сликање), грађење које чега од артије, дрваца, камења и т. д. Једном речи, она би имала, да настави све оно што су деца донела од куће, а да сарема за све науке, које ће доцније из ове заједнице да се развију и одвоје свака за себе. Читање и нисање, цифре Ћ рачунање с њима, на овоме ступњу, ваљало би само прнпремити тиме, што би деца сва слова и цифре познала н умела да их направе, и, по томе, рачупати их више у вештине, него у неку науку или у срнски језик. Као даље раширење Очигледне наставе дошао би други нредмет, који би вршио све ово и на исти начин онет, само га разграњавао све даље. Који би то нреДмет био, у коме би се све ово ввшило, а да се поједини предмети научни још строго не одељују један од другога? То би бно предмет, који се данас обично зове „Познавање света и домовине" или „места и околине," а који бисмо ми назвали: „Познавапе околине и домовине." Оно би дакле било центар или среда, у којој би се шире врпшло све оно и онако, што је н како је Очигледна настава нре тога вршила. Дабогме да је и ово очигледна настава, само шира, и за то јој дајемо ово друго име. И оно би имало да концентрише у себи оних пет развитака: умни, морални, језични, телесни и технички, само у ширем обиму. Дакле посматрање најразноврснијих предмета и тумачење свих могућих простијих појава у дотичном рејону, и упоредо с тим, даље ширење осећајне СФере и говора, даље развијање телесно, и све веће стицање стваралачке снособности. Све су то само елементи за све ноједине гране научне, које ће за тим иосебице да се развију из

ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ "361

овога. Најразличније представе, појмови, логичке операције, осећања и језични облици, који их прате, растење тела и употреба његова и његових појединих делова на разне културне творевине, — све је то још једна широка и општа енциклоиедија. Али није истина да се то све може постићи речима, и седећи у школи. Организам се сам мора довести у непосредан додир с овим ширим новим хоризонтом и са свим оним што је у њему, те да то неносредно утиче на њега, исто опако, као што је на њега утицао и онај мањи и најмањи код куће, те да се на тај начин развија оно што иде у интелектуалну СФеру, оно што иде у осећајну н моралиу, и језик. То вреди и за развитак телесни и онај стваралачки, технички, уметнички. И тело се развија само кретањем и радом. И оно се мора довести у неносредан додир с оним стваралачким пословима, за које хоће да се оснособи и да их врши, а не може само речима. Јер учити какву вештииу речима, а не радећи, исто је тако, као и одвојити се од реалнога објективнога света и нојава у њему, па развијати њима, речима, дух и морал, или развијати тело или чувати здравље књигом. И у данашњем васиитању као да нема веће болести но што је ова: образовање речима, место природом, објектима и појавама њеним, т. ј. утисцима из спољнога света и искуством, дакле природним развитком да се долази до речи и језика. Не мислимо, но томе, ни овде никако оно „Познавање света и домовине" што се данас предаје по школама, и не мислимо никако да ваља да се седи у затвореној соби па да се само говори и „предаје", као што се обично то чини. Мислнмо ширење онога хоризонта целога очигледним посматрањем, животом и емпирнјом. Долази сада време, да се поједине науке, или боље да речемо, поједини научни предмети специјадишу и издвоје из ове заједнице. Није за то, што ће од сада као и метода учења да се промени, или што принцин духовне једнине и органскога развитка више не вреди; него просто за то, што научних објеката и области тодико има и с толиком онширношћу и дубином, да их је немогуће на овај начин даље савлађивати, или барем да је то савлађивање веома теже. Од путо40