Просветни гласник

РЕД КОЈПМ ИДУ ИАУКЕ II ВЕШТ1ШЕ ЈЕД1М ЗА ДРУГОМ

вања н ширења хоризоита у иростору нема иише ни иолена, јер се нре ирошло докде се год могло. Даље је остављено само појединдима, да их жнвот отисне ваше куд у даљину, шш не. Остаје нам дакле да се ограиичимо на оно, што је у томе задобивеном хоризонту, на обраду његову, и да се вештачки нослужимо за раширивање његово. Све иојединости у њему, ма како да су до сада темељно нређене, онет су оне неуређене и неурсзане дубоко у нашу интелектуалну суштину. Сем тога, све је носматрање морало да буде ннше мање новршно, и посматрадо сс само оно, чега је бидо у дотичноме хоризонту и колико је допуштао онај мален круг дотадањега сазнавања н развитка. Долази време да се зна и иосматра и оно, што је ван тога хорнзонта, и да се све то знање системски уређује и нроширује. Стога ће сада ноједине науке да се издвоје и свака за себе уређује своју материју и изналази своје нриндине. Оне ће се започињати основидама својим, које су се до сад задобиле те су у млогоме нознате, на ће се кретати даље и даље. А ношто оне у суштини сво скуна, нису ништа друго, до опет ширење онога хоризонта наших логичких или духовннх радња, то нам неће ни мало бити чудно, ако се нојави да се на једној страни не може ићи напред без које друге, да се дакле једна наука не може развијати докле хоће без других, а особито иеких извесних, које морају да јој нретходе. Шта више, из пређашњега излагања нама би пре било чудно кад то не би било. И то ће још један доказ бити више, да је наш део духовни развитак једно органско развијање. И доиста све науке стоје у тесној свези једна с дрпчјм . И не само да се виши ступањ једне науке не може вршити без њених нижих ступњева, него се и ноједине науке целе не могу развијати независно од других, нарочито оннх, чији се предмети и појаве тесно додирују. Оеобито једна наука не може

без оних, чијим нриндипима она тумачи своје иојаве, или којим се помаже да их растумачи. Без Физике и Хемије п. нј >. не може скоро ни једна наука, јер све тумаче своје појаве њиховим законима, а без Математике ни ове две, јер се све помажу њеним законима. Физиологија не може без Анатомнје а Психологија онет без Физиологије. У Зоологијн самој, н. пр. могли бисмо обележити три ступња, од којпх два друга не могу без нрвога, а трећи без оба прва. Ирви је ступањ да се оиише оно што се внди, онако како је; други је да се исприча како је то аостало; трећи је да се пронађу и изнесу узроџи и закони, но којима је све то и тако иостало. И тек ово последње одговара нојму науке у строгоме смислу, а оно двоје нрво само је припрема за науку. Или ако тачније узмемо, да све ово троје уједно чини једну целину и науку, која се зове Зоологија, опда су оно двоје само први стунњеви њени, а треће носледњи н највиши. Да сада н ови главни ступњеви имају својих пододељака и подступњева, то се разуме и но себи. Последњи ступањ, на пример, могли бисмо поделити на узроке козмолошке, узроке геолошке, геограФСке и биолошке, а други на Физиологију и Морфологију, или на Физиологију, Ембриологију и Филогенију. С обзиром на ову зависност научних нредмета, јединх од других, и с обзнром на ону зависноет виших ступњева од нижих у једне исте науке, ми имамо да поређамо све науке, како оие од раздвоја свога из целине имају да иду једна за другом и једна норед Друге. У томе ћемо се ограничитн само на главније групе, а расиоред материје у појединих наука оставићемо самим тим наукама, да га оне саставе саме ирема својој природи. Наше је овде, да обележимо само важније моменте њине, у колико они улазе у онај оншти ред и утичу на њега. (Наставиће се)