Просветни гласник

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И

ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ

381

комбинује. (Бројање очигледно, Цртање: Рачунање, Практична Геометрија; Алгебра, ''еометреја виша). За Математиком одмах, и иошто је већ ириличпо измакда напред, доаазе Физика и Кемија. У њима су најнростије појаве у нрироди и служе свима другим наукама за основ, а њима самима потребна је само Математика. С тога се и морају изучити пре свих других наука, сем Математике. Физика нас унознаје с нојавама на материји, а Кемија допуњује то исто. Али ношто и друге науке испитују појаве на материји, то би било згодније да кажемо: она испитује особине материне онде, где се на њој још не јавља живот. Физиологија н. нр. испитује појаве у животињскоме теду, а Астрономија на небеским. Ади ове су појаве сасвим друге врсте, Физика н. нр. носматра тезкиму тела, не обзирући се ни на шта друго : Астронмија изучава привлачење једнога тела од других и других од њега. Кемија вели, цијановоденична киселина нрима воду и нрави с њом Друго јединење што се зове амонијум Формат > и више се ње ништа не тиче. Физиологија нак не зауставља се само ту да види како та киселива покупи сву воду из крви и ор. ганских ткања, него још гледа каке ће нослеидце то имати за остале радње у организму каке ће везе то имати с њима ; и види, да их она зауставља, и ништи, и оглашује га за отров организму. Овде се нојаве дакле изучавају у свези једна с другом изучавају се одношаји између појава, а Физика Кемија имају носла самч! с најелементариијим појавама и силама, сваком за себе, које носле улазеу разне сложаје и одношаје васелинскога и органскога живота. Из тога ми видимо, да Физика и Кемија, као науке о најелементарнијим појавама и могу и морају доћи пре свију других наука, сем Математике. Јер као што ћемо видети, све друге науке тумаче своје појаве њиним законима, те без њих не могу. А своју материју нмали би да распореде овако • појаве на телима у масн (Механика), нојаве молекиларне у чврстих, течних н гасних тела, и иојаве елементарне или атомске у неорганских и органских тела. На треће место долази нам Астрономија или Козмологија. У њој је најпростија иримена оних елемеитарних Физикалних и кемиских сила. То су просте Физикалне и ке-

мијске силе , само у свези једна с другом где се још нримењује приицип живота. Живот васеленски то је живрт најнростијега и најогромнијега организма. То је живот где владају само Физикални и кемиски закони. Међу тим, он је целина. од које су остали животи (геолошки и биолошки) само делови, и науке' о њима само гране од ове највеће и најшире науке. Почети пак од ових делова иа доћи овој целини, то би било исто тако као изучавати поједине органе у телу и њине Функције пезависио од осталога теда, од целога организма иди изучавати један дист, облик и живот његов одвојен од биљке на којој је порастао и чије је особине нримио, ионео и од које је зависио од зачетка на до распада свога. А то значи немогућност. МорФодошки је и могуће, и то наш дух и чини; али физолошки и у узрочној свези никако. IIо томе дакле, за Математиком, Физиком и Кемијом, дошлабиодмах Астрономија. У њој се уједињују силе и закони из прве три а чини спрема за све што следе. Према природи својој ирироди нашега духа она би имала прво да пређе КозмограФИЈу, где се све на небу или васељени описује онако како је, како стоји т. ј, како „живи" и како се креће; на онда Козмогепију, где се излаже ностање свега тога, са свима сидама, које су на то постање утицаде, и законима, по којима се оно вршидо. У даљем иоступању, оно, што бн чипили становници меркурови иди марсови, то чинимо и ми. Они би с Козмодогије прешли на своју пданету и испитивали даље њу и друге органске нојаве и предмете п себе на њој. То чинимо и ми. Оставимо целу васелену, па узмемо само парче њено, земљу, и истражујемо све нојеве на њој - Ми смо од ње и ночеди па смо изучавајући Физикалне снле на н.ој, отишли у онај организам, коме она принада те вадели цео његов живот, да би смо могли нојмити и њен, као једнога органа његовога. Сад се враћамо онет томе органу, да код њега и останемо, бавећи се само с њим и на њему. Долазећи на њу одмах нам пада у очи она сама у цедини. Прво је морамо разгледати како је с поља, изнутра и у средини, и шта све има на њој, у њој и око ње. („Оишта ГеограФија"). Затим нам долази да