Просветни гласник

ВЕШТИНЕ ЈЕДНЛ ЗА ДРУГОМ

биљака у Историји њиној и иостање виших Форама из нижих. (фитогенија). Да најпосде иа свега тога изведе опште иринциие биолошке који вдадају у овој обдасти, и који у исто време вреде и за ону другу обдаст животињску (Виодогија биљна као наука у ФидозоФскоме смисду). И, сем онога што из ње грана у ирактичну примену њену и занате, она, као и она о неорганским тедима нема више никаквих грана. Међу тим иојавама у животињскоме све/гу тако су разностручне и сидне, да се њима занимају све остаде науке њине. Ми ћемо прво нрећи о животињама у онште (зодогија), па ћемо посде одатде издвојити човека и изнети оне науке, које се баве њим. (Антроиодогија и дедови њени). Исти методски ред нам се и овде јавља, као и код биљне Биодогије јер су и појаве сдичне. Оне су само мадо сдоженије, јер се придружује онај психчки едеменат. Ево да га изнесемо и овде. Опис свих предмета ( који сиадају у ову обдаст, онаких, каки се данас виде. (Дескрп. Зоологија, ЗОограФија и Зоотомија). Гашћење њино од ембрнја па даље, и живот њен до краја. (Ембриодотја животињска и Физиодогпја). Растур животиња по земљи (ЗоогеограФија) и у геодошким Формацијама. (Падеонтодогија животињска), Ностање животиња ностање разних Форама и мене, које су се вршиде на животињскоме свету до данас. (Зоогенија или Фидогенија, Уноредна Анатомија Физиодогија, „Природна Историја постања"). Извод оиштих биодошких при:!ципа и закони којн вдадају у овој обдасти научној. Као што смо већ напред на једном месту иоменуди, све је оно горње припрема за овај посдедњи највиши ступањ. И сем неких још омањих иартија што су само специјадније гране ових, и сем онога

што и овде удази у примену иди практичну јпотребу науке саме, нема више нигде. Све даље иредази на човека и тиче се њега. Ми видимо да све бдиже додазимо нашем субјекту од кога смо и пошди. И по броју наука, које је он обухватио, видећемо да нас највише и интересује, А с тога, што су нојаве све сдоженије и апстрактније, видећемо да су оне све теже и све нуније тајана ириродних. Све досадање науке ирипремаде су за науке о човеку, јер без козмодошких, геолошких и онштнх биодошких сида оне су потпуно немогуће. Особито је Биодогија животињска учинида највећу ирипрему. Она је већ црешла човека као животињу. Оно што се у строгом иди обичноме смисду зове Аитроподогија у нода је пређено. Човек је као животиња свршен, и остаје још да се он изучи као човек и као чдан заједнице људске. Но и ово је само усиљена н више виштачка иодеда, него строго научна н догичиа. Јер све што нађемо у овоме даље о човеку надазимо у мадоме и у животиња. Сва је разлика дакде, која пас иравда да ово о човеку одвајамо од онога у животиња, у томе што се оно у човека много јаче јавља пего у животиња, и што су такви захтеви методски за дакше изучавање. Оно што није свршидајнаука о животињама у опште, него остаје снецијално науци о човеку, као животињи највишој и најсазршенијој, и као једииици друштвеној, можемо нодедити на двоје: на науку о души човековој најширем смислу, и на пауку о заједиици његовој. То су: Психодогија и Социодогија. Све су друге, које ћеио сиомињати, дедови од ових иди гране њине, (Наставиће сс)

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА

Научнпци, а особитО Францтска екснедиција, тврде , да се земља надази још у несталној равнотежи ; има предеда у којима се земља иеирестано тресе. Велики иотреси стају

ЈР.ак;. човечанство стотиие хиљада душа. Историја прошдости и сувише иам казује о тим тужним моментима. Од иочетка иод ведрим иебом , на незаиамћеној цичи од 12 стеиени