Просветни гласник

3 86 ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И ИОВОГ ЗАВЕТА

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА (УДЕШЕНО ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ)

Васкресење Снасигељесо Трећи дан лосле сахране, а то је било у недељу, чии је зора зарудила, Гоенод наш, Иеус Хриетос, ваекреао је, и својим васкрсењем даровао нам је живот вечни. Анђео божји слетео је с неба и одвалио ону плочу, којом су врата гроба затворена била. Лице тог анђела сијало ее као муња, а хаљине му беху беле као снег. Војници, који се у тај мах десише на стражи, онесвешћени, нонадогае као мртви, а кад ее освестише, одмах од гроба побегоше. Тек што се сунце почело рађати, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Саломија и друге добродушне жене узеше собом разне мирисе и дођоше да по обичају јудејском помажу тело Исусово. У путу се разговараху међу собом, ко ће им подићи плочу са врата гроба. Али кад дођу до гроба, опе виде да је плоча уклоњена. Вавире у гроб и виде да никбга нема. Марија Магдалина брзо се врати натраг и каже Петру и Јовану о томе. Осгале нак жене — мироноенице — уђу у гроб, ие нађу тело Иеусово, али видоше анђела у белој одећи, који на плочи сеђапго, и уплаше се. Анђео им рече: „Немојте се плашити, ви тражите раепетог Исуса Назарећанина; он је устао и овде га нема. Ево места где је лежало тело његово. Идите и кажите ученицима његовим, да ће их чекати у Галилеји; тамо ће га видети, као што им је и казао." Поплашене жене побегоше и ником ништа не казаше шта су виделе. Апостоли Петар и Јован, чим чугае шта им Марија Магдалена каза, одмах пођогае на гроб. Јован пре Петра етигне, завири у гроб и види

(Свршетак) не уђе у гроб. Петар уђе у гроб, а за њим уђе и Јован, обојнца се увере да је Хриетое васкрсао и отиду од гроба. Марија Магдалина врати ее опет ка гробу и ту је плакала. Загледавпш у гроб, она виде два анђела, који је заииташе: „Жено! што плачега?" Она им одговори: узеше Госнода мога, н не зиам где су га оставили. Кад ово рече, она ее окрете и виде Иеуса, али га не познаде. Спаситељ је запита: „Жено, за што плачеш и кога трагаига?" Опа помисли да је то багатован, па ће му рећи: Ако си ти узео Иеуеа, кажи ми где си га оставио, и ја ћу га узети." Тада је Снаситељ викну: „Марија!" И она га нознаде и викну: „Учитељу!" и хтеде му приетупити. Но Спаситељ јој рече: „Не приближуј се к мени, јер јога нисам отигаао ка оцу моме. Иди и кажи браћи мојој — апостолима, да ја одлазим ка оцу моме и оцу вагаему, и Богу моме и Богу вагаем. Кад се Марија Магдалина врати, она исприча све што је видела и чула, а тако ието и оетале жене мироноснице, али им апоетоли не хтедоше веровати, држећи да су оне сенку виделе. Војници нгто су чували стражу на гробу Христовом, отиду у варош и испричају ирвосвештеницима о свему гато се догодило. Но првосвештепици дадоше војницима доста новаца и преноруче им, да свуда по вароши говоре, да су тело Христово украли ученици његови кад еу они — војници поетали. А ако за то дочује Пилат, првосвештеници обећају војницима, да ће их они бранити пред Пилатом. Војници нриме новце, и онако су радили, како им прво-

хаљине у којима је Христос сахрањсн, али свештеници заповедише.