Просветни гласник
КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ
ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ
405
им свечано у сретање. Они довукоше њихову лађу по сувој земљи. То су била кола саграђена као лађа са барјацииа окићена. Коњи су били иокривени нуриурниж нокривачима. У лађи сеђаху свештеници, који су у оргуље свирали иобожне иесме. Сунрузи су ишли тако кроз свечано украшене улице и где су год видели скупљени народ скидао је краљ шешир и ноздрављали су народ. Под узвиц&ма радости сви су гласно хвалили њихову ванредну лепоту и благост. 6. Вбог нових немира краљ је морао похитати натраг у Италију. Тамо су се ломбардијске вароши, на челу којих је био Милано на ново побуниле. Фридрих освоји више савезних вароши, а код Кортунуове нотуче тако страшно Миланце, да су погубили и саме њихове заставе. Управник вароши Милана био је ухваћен и Фридрих га одреди да све задобивене заставе носи на слоновима у Рим. У осталом Миланци су нудили, да га признаду за свога господара, да му издаду сво своје сребро и да му даду 10000 људи за крсташке војне. Али Фркдрих захтеваше да се предаду на милост и немилост. Миланци решише, да радије помру са мачем у руци него да се тако предаду. Они се изнова латише оружја. На њихову страну пређе и иапа и обнови анатему на Фридриха. Тако се понови очајничка борба, која је талијанску земљу на. топила крвљу хиљадама бораца. Услед овог новог метежа појави се са истока нова олуја, која навали на немачко царсгво. У народу који се зове Монголи и који је живео у Северној Азији око планине Алтаја и сибирске нустиње, јавио се год. 1206 један велики освајач, по имену Џингисхан, што значи велики кнез. Он потчини све суседне владаре и освоји велики део Азије. Погореле вароши и села похазивала су пут
којим пролазе ови варвари. После смрти овог страшног јунака продужио је освајање његове син. Пустошећи свуда продреше они-кроз Русију и Пољску до реке Одра а одатле даље у Шлезију. Овде изађе пред њих године 1241 херцег Хенрих из Шлезије са многим немачким ритерима. Немаца је било по броју мање, и с тога су били побеђеии, и сам херцег Фридрих погинуо је. Но и ако су Монголи победили, опет нису ишли даље. Они су том приликом иозпали храброст Немаца, а препали су се и од броја градова. По што су са осеченим ушима побеђених напунили неколико џакова, и то за знак иобеде, вратише нреко Угарске натраг у Азију. 7. Страшни непријатељ краља Фридриха иапа Глигорије IX био је умр'о. На његово место дошао је Иноћентије IV, који је Фридриху био исто тако страшан ненријатељ. Кад је био кардинал био је краљу пријатељ, а после као папа преиначи своје нријатељство. Кад је краљ сазнао за његов избор он је са зебњом говорио: „Бојим се да у кардиналу нисам изгубио једног пријатеља, а у папи добио једног непријатеља, јер ни један папа не може бити пријатељ гибелинима." И доиста тако је и било. Од онога часа од кад је Иноћентије сео на папски престо, он је радио да упропасти краља. Да би се удаљио из опасног суседства краљевог и да би могао слободније радити побеже он тајно из Италије у Дион. Тамо сазва црквени сабор и одмах обнови анатему против краља. Одмах по светом Јовану 1245 отноче консил. Многи најугледнији прелати (посланици) из Француске, Шпаније, Инглиске и још највише из Горње Италије јавигае се на сабору, а из Немачке само њих неколико. У овом сабзру оптуживао је папа краља за све