Просветни гласник

54*

ВАСПИТАЊЕ К А О Н А У К А

427

пута уиотреби. Атсо ништа не помогне но што се два или три пута, унотреби онда се мора такав ученик из гакоде отпустити. Несрећа је, што у јавним народним шкодама морају да се примају са остадом децом најпоквареније и најраспуштеније ирироде, док, међу тим не би требадо да они деду шкоду кваре. Па баш ако су деца код куће навикнута на благовањо опет из тога не сдедује, да то исто мора и шкода чинити са таком децом. Родитељи су често неумешни, иди живе под притиском неновољних окодности и свакојаких невоља. Шкода се може дако отрести и уздићи над онаким ноступањем, које је у породици вдададо. У многим случајевима шкода

је за многу децу прави снас и склонипгге од домаћих невоља , те на тај начин она, може јако утицати на добро владање таких ученика. У осталом, у самој ствари нису баш увек само деца сиротнијих кућа, која велике муке задају и мир нарушавају нити се у редовима таке деце надази највише оних, за које би се понајпре тедесна казна уиотребида. Најпокваренији субјекти додазе учитељу често из добрих породица, и њих има и у највишим школама. Међу тим, не би требало да се стављају никаке тешкоће, које отежавају искључивање из школе оних ученика, који се не могу у ред довести без срамног батињања. 1 ) (Наставиће се).

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ (Свршетак)

Да видимо шта припада науци о душн. По нређашњем излагању ми нмамо : науку о осећајима или Естологију, науку о уму и мишљену или Логику, науку о друштвеним (алтруистичким) осећањима или моралу, Етику, науку о вишим осећајима или Естетику, и науку о језику Филологију. Све то чини Психологију у ширем смислу. Прва изучава осећаје, који се дешавају на периФеријн човековога организма с узроцима који их производе, и чине прелаз из Физиологије у Психологију. (ПериФерије су две у живчане системе: спољна, анимална, и унутарња, вегетативна). Друга обувата нелу интелектуалну сФеру, излаже иостање, развитак и Функције иашега духа и изиоси закоие по којима он мисли. Трећа посматра човека у разним одношајима и која га крећу да ноступа према људнма, излаже осећања његова што се развијају у, тим одношајима и која га крећу да поступа према њима овако или онако. Она нас дакле уводи у Социологију. Четврта изучава сва она виша осаћања централна која обузимљу цео наш субјект од нентра к периФернји, и која су израз целокунности наше

душе и суштине њене, те казују одношај или расположење њено појединим објектима спољпога света и нрема целини његовој (религија). Пета посматра, како се с образовањем свих ових осећања и створова душевних образују и речи разне и облици њини, коЈ ) За нужност телесни казни наводе се врдо углдпа имеиа као сведоци : Меланхгоп, Јонзон, Голдшмит. Међу тим, ова се ствар мора друкче узеги. Ондашње врсме није знало ни за каку средину између нокварених навика и телесних казнл. Ео је нрут штедио тај је био ненријатељ свога детега. Данас ми знамо многа средства, помоћу којих мозкемо младе, даровте главе нодстаћи на ириљежање, па с тога се и сам уплив телесне казне дапас не може тако високо цениги као пре. Не треба мислиги, да је телесна казна, кад се у дозвољеној мери упогреби, најоштрије казнеио средство, које се у школи може уиотребиги. У колико се тиче нростога бола (непријатности) често јаче упливише досадиост, која долази од усамљепости и затвора, задржаваае у школи цосле часова, израђивања задатака за каану и уздржавања од игре него и саме батине. После тога, укор се може тако осетно исказати, да произведв на кажњенога јачи утисак пего и прут. Међу тим, сигурно је, да се ове друге казне не могу тако лако злоупотребиги, као телесна казна, нити оне утичу онако грубо па све, пред којима се врше, као ова друга.