Просветни гласник

428

јима ће они да се искажу и ироучава ред и прашЈЛности или закопа, но ко.јима се језик човеков развио. С овим свим особинама човек сад улази у друштво, у коме је он једап чдан, у организам, у коме је он једна ћелица. Улази дакле у организам од организама, у највећи организам. Нојаве су овде без сваке сумње најкомплицираније, јер се ту сустижу и чисто мехапичке и биол.ошке и писхолошке чињенице, и најшире и у времему и у простору. С тога нам оне по строго научноме реду и не могу доћи пре досадањих наука. већ само носле свих њих. Само припрема за Социологију, као пауку у другом смислу може доћи и пре. Ми смо већ и напред изнеди, да се дух наш развије од центра к периФерији, и то органски, све више и даље. По томе и оно, што улази у Социологију, расте поступно још од првих година нашега живота, упоредо с осталим развитком нашим. А с изучавањем досадањих паука учињена је и чисто научпа припрема. Да видимо сад шта сиада у Социологију или науку о оргапизму, који је састављен из људи. Ми ћемо се и овде послужити редом како га назвасмо, ириродннм, којим се и долази до знања и сазнавања научних нрипцина у строгом смислу. Ио томе реду ми најире имамо да се упознамо са свима народима, који дапас ностоје на земљи и са стањем, у коме се они данас налазе. Да се види дакле каки је где облик унраве државне, кака је вера, каки су обичаји, језик и ступањ културни и образовни. То би било оно, што данас обувата ио невољи тако звана „Нолитичка ГеограФИЈа". Ношто смо ми нак географски елеменат издвојили и ставили га на своје место с опим другим деловима од науке о кугли замљиној, то би се нама учинило, да је много згодније да се ово овде зове ДемограФија. Дабогме^ да би се она имала започети с описивањем свога иарода, на ићи даље иепознатијима и све другојачијима у свему. Ово данас не чини ни један школски иредмет у довољној мери. А без њега немогуће је даље нћи у Социологију без празнииа. За тим долази други ступањ, где се прича, како се све то развило. Како су постале све те државе од иочетка света па до сад, од првобитнога,

дивљачкога, животињскога и индивидуалнога живота па до данашњега цивилизованога, државнога или социјалнога стања. Како су постале ноједине Форме државне, ноједиие вере, поједиии обичаји, језици и културе? То би бнло од прилике оно што данас ненотпуно чини „Историја Света" н „Историје Народне'. Делови би од тога били: националне Историје, Митологија, Етнологија, упоредна Филологија, Економија, Историја културна и Историја цивилизације и Педагогије. Онда долази трећи ступањ, који не гледа ни на време ни ла народе поједине, него изводи опште припципе по којима живи и па којима постоји и креће се цео живот социјалпи у опште: Социологија као наука. С тога смо завршили цео пиз строго егзактних наука. Све друго што нам долази то су делови Социологије. И као што смо Биологију иустили да обухвати цео органски живот и све поједине науке, које се баве њиме, тако сада видимо, да Социологпја обувата све оно што се тиче живота људскога. Но све ово има виши карактер практичне вредности, него егзактне научиости, те с тога ћемо га н ставити у ону другу груиу вештинску или творачку. Оно је више нримена или ирактична употреба од онога, што су нам досадање науке показале. * Све ово до сад има чисто теориски карактер. То је просто сазнавање истина природних ради њих самих. За њих је споредна ствар, оће ли нам оне бити корисне или штетне. И што ће пам оне бити од огромне вредностп, то се њих баш ништа не тиче. Оне су директно, чисто неутилитарнс Сад нам долазе оне науке или вештине, оне радње и она занимања духа људскога, која имају више овај други, утилитарни, карактер. Долази иам ред, који ће да чики употребу од свега онога развитка, што су га досадање науке обуватиле, и да ствара и даје животу људскоме сва она блага што их он потребује. Колико су дакле оне прве важне за сазнавање природе, толико су ове друге важне за живот људски. И ми слободно можемо рећи, да те две групе људскога посла нити могу нити вреде једна без друге. Науке се не би могле развијати без овога културнога