Просветни гласник
РЕД КОЈИМ 11ДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ
433
обрћу у навике. Мишдење је исто тако наиика, као и говор, а телесне радње исто тако, као и моралне. 0 тога ми не можемо очекиг.ати, да се прво изучи теорија, па онда да се по њој ради, већ, скоро обрнуто: рад телесни, чудни и центрадни, па онда извођеље теориских нринципа. Обрнут ^рад не да је само неупутан, него је и немогућ. У васпитању дакде, ако оћемо, да оно буде правилно и да одговара највише природноме развићу, ми бисмо другу групу ставили ире нрве, и живећи у другој, изводили прву. Ставити пак прву групу напред; па по њој удешавати ону другу, то је у васпитању исто тако, као дати детету да изучи Логику и законе мишдења, па сматрати да је његово интелектуадно развиће готово. * Имамо ди још каке гаранције да нам је овај ред, који досад изложисмо, тачан, сем онога, логичкога, по коме смо га саставили? Имамо. То је Историја нојединих наука. Из ње видимо, да су поједине науке и у целокупном развитку човечанском ишле скоро истим редом, који смо ми горе изнели. Математика је прва и најстарија од свих тачних наука, иа за њом додази Физика, „Мајка свих наука". Из Физике се развијада Еемија и Механика, а из све три примена њина у појединим занатима и животу. После Физике и грана њених видимо прве ступњеве геолошких, биолопгких и антрополошких наука: ГеограФију, са Историјом, Зоологију, Ботанику, Минералогију, Логику, Граматику, и Геторику. Социологију и Биологију надазимо и овде носледње у реду. И не само поједине науке, него н разни ступњеви њини јављали су се скоро истим редом, којим смо их ми изложили. Све су се науке испрва бавиле само описивањем својих предмета. „Јестаственица" је описивала своје животиње, биљке и минерале, ГеограФија само познате земље и пароде, а Историја догађаје и то већином ратове. За тим је Јестаственица почела улазити и у унутрашњост својих објеката и изучавати живот њиов. ГеограФија је тако исто почела изучавати и састав земљин и њену унутрашњост, те су постале: Геогнозија, Геологија, Гсофизика, Иалеонтологија и т. д. у разним облицима. И Историја је иоказала исте мене и
даље гранање. Тек после је у свих дошао ступањ, где се у свих остављају нредмети, на се анстрахују само иојаве на њима, и траже закони ио којима се оне ирше. И тек на ономе ступњу оне одговарају појму науке у строгоме смислу. Тако исто имамо потврде у Историји и за ону другу групу. Докле игре, Гимнастику, Иевање, Музику и вештину говорења налазима још у старих Грка и Гимљана, а средњи век бисмо могди назвати век заната и еснаФа, дотле видимо да. је тек деветнаести век, век Хигијене, Медицине, Педагогије и других више социјалних одношаја. Не може се норећи, да је свега кроза сва времена бидо у мадоме. То смо исто видели н код наука. Видели смо да се оне у основицама својим јаве још одма и скоро све заједно, па се тек посде гранају која више која мање. И дабогме, да ће најсложеније последње достићи свој највиши ступањ. То и јесте потврда, да се овај развитак вршио и врши органски. И за ону најинтересантнију везу, која ностоји између нрве и друге групе, између науке и живота, имамо такође нотврде у Историји. Обе су тако упоредо ишле, да се научњаци колебају да кажу: која је страна коју изазивада. Један од новијнх немачких нутника 110 Грчкој, нричајући 0 ФИЛОЗОФИЈИ и култури старих Грка, вели: „Како су могли они да шире науку, кад нису имали ни барометра ни термометра за испитивање ?! ". Дабогме да је то донекде заблуда, јер свака наука морада иманрво свој неки принцип, на онда по њему да ствара справе, којима ће да се сдужи за даље испитивање. Физика је нрво морада да зпа, да ваздух нритискује и да се тела на топлоти шире, па онда да начини себи барометар и термометар. Али је ово довољно сведоџбе оиет колико су та срества после од номоћи науци, пошто их је она већ измислила, и техника направила; а да их није техника нанравида, не би се опет знало за толико научних истина. Па које је старије? Које је од овога двога важније: иди науке, да даду принцип, или вештине, да даду срества за изналажење нринципа? Има људи, који би склони били за једно, а има их, који би скдони били за друго. Међу тим иравилно је решење тек у 55