Просветни гласник

В А <3 II И Т А Њ Е К А О Н А У К А

459

предавала једна учитељица: Српски и пемачки језик, рачун и женски рад. Учитељиду плаћало је женско друштво са 840 динара годишње. Школу је походидо 12 ученица, које су биде све из Пожаревца. По узрасту бидо је од њих једаиаест у 12-ој а једна у 14 г ој години. По занимаљу било је од родитеља.

Свештеника 1 ученица Трговца 3 ученице Месара 2 „ Сапунџије • • 1 ученица Дрводеље • • 1 „ Земљорадника 1 „ Удовице • • • 3 ученице Ученице биде су Српкиње, (Свршиће се.)

ВАСПИТАЊЕ К А 0 НАУКА од ДИЕКСАНДРА јЗЕНА (Наставак)

Дисциплина конзеквенције. РЈ г совљева идеја, да децу не треба гсазнити за неупутне поступке, него их оставити, да искусе последице своје иепослушности, има мпого примамљивости, и неки се педагози и дан дањи тога држе. Спенсер ову теорију одлучио заступа. Да се овај принцип не може узети у целој потпуности, без икаквих даљих ограпичења, јасно се види већ и по томе, што последице могу бити врло озбиљне природе, те да би се за дисцинлинарне цели могле употребити. Деца се морају чувати од неких последица свога рада. Русовљева права намера била је, да ослободи родитеље и друге од омразе, која долази од причињеног бола детету, па да на место њихово етави друге Факторе и снаге, које нпсу везане ни за каку личност, на коју би се дете могло озлоједити. Али ире него што се могне рачунати, да ће се овај ресултат постићи, морају се две околности узети у обзир. Пре свега деге мо.же ускоро цео план прозрети и увидети, да је причињени му бол ипак само ресултат намерне припреме за извесну цел, као на пр.

кад нетачпо дете изостане. Па онда, по што код младежи у опште преовлађује антропоморфистичка тенденција или тенденција порсониФицирања, то ће се свака увреда приписати какој дичности, па била она позната или непозната. Навика, да се природне снаге ематрају као ладне, нестра,сне и иенамерне и онде, где се оне појављују као рушиоци, добија ее врло доцкан и е великим тешкоћама, то је један од тријумФа природних наука или ФилосоФије. Ми испочетка све мрзимо, што нам каку непријатност ствара, и свакад смо готови. да ту мржњу доведемо у свезу са каквом истинском личношћу, те да на њој излијемо први настуг нашега гњева. Друга тешкоћа састоји се у томе, што деца немају довољно опрезности и размишљености. Она нису у стању, да предвиде рђаве последице, па да их то уздржи од неког штетног поступка , на који их што год подстиче. Ово, евакојако, е временом опада, и у колико год су она снажнија да последице предвиде, у толико су могућнија, да се од рђавих поступака еачувају. Еад се дође до те свести, онда је еве једно, да ли су последице од извесног постунка 58*