Просветни гласник

васпитање к а о ii а у к а

вечијог ђенија. Овде је шмишљено један елеменат у нашем образовању. Али, у колико се он у школи може нрименити, то би имало да се тачније нроцени. Јасно је, да се ова способност представљања, о којој смо сада говорили, појачава осећањима, али, у исто време, њу ова осећања и ограничавају, и скрећу је у и: ј ,весан правац. Представа се баш онако схваћа како годи осећањима, и никако друкче. Да се представи неко бојно ноље или битка, потребно је великог духовног конструктивног рада, али та представа неће никад бити потпуна. Делови, који најјачи интерес произведе, и нримају се са највећом живошћу и брзо схваћају; ми пробирамо и издвајамо оне појединости, које нас највише узбуђују, а о целом норетку и саставу добијамо са свим површан утисак. Учитељев рад за неговање уобразиље мора бити на то управљен, да се претераности у осећањима и њихови замамљиви правци угушују, а да се негује и вежба ПРОСВЕТНИ Г. Нићифор Павлеви^!, иачелиик ореза козничког дао је 2 0 динара да се разделе најсиромашнијим ученицима александровачких основних школа. Г-^а Драга Јованови^ка, кач>ецијка у фипирској каоиии у 1Јишу приликом доласка у Јелашницу у прошлом месецу дала је 12 динара, да се раздаду сиромашним ученицима јелашничке основне школе.

нотпуно и свестрано она, доиста велика интелектуална Функција — а то је способност, да се сцене и догађаји, које ми нисмо сами приметили и видели, могу тачно и у свима линијама и односима потпуно представити. И: не сузбијајући номоћ, која му долази од осећајних интереса, учитељ, се труди, да њихов једностран, партајичан правац спречује, још више : да њихово изопачавање истинитости санлађује и угушује. Развити у образиљу тако , да опа служи као један помоћпик за представљање онога, што ми нисмо видели, и имати довољно снаге, да се она при томе увек креће, у границама нотнуне, стварне истинитости. то је велики духовни рад, кога и сами образовани ретко постигну. Таква је снага већ но себи један таленат, а изнети у згодним приликама ноље чаробности на крилима чудноватнога, само се из велике даљине нриближује оној снази. (Наставиће се )

ДОВРОТВОРИ Г. Коота Берић, предавач зајечарске ниже гимназије, поклонио је библиотеци исте школе ове књиге : 1. Мобгак, Ог. Рг. — Л,ећг- и. ТЈећипевћисћ <1ег АгИћшеНк №г ХЈп^еггеакоћгЈеп. Ргац 1877. 2. — ]_,ећгћисћ <1ег АгИћшеМк ип^ А1§еТ)га №г сНе оћегеп К1ав8еп (1ег МН(;е18сћи1еп.. — ЛУЈеп 1880. 3. — 1,ећг})исћ (1ег Оеоше4гЈе Мг дЈе оћегеп К1а8$еп <1ог МШе1бсћи1еп. МПеп 1877. 4. 1!аг(1еу. Бг. Е. — Ме1ћоаЈ8сћ §еог(1пе1;е Аи%аћеП8атш1ип§'. — ^ехргјд 1879.

Изда'кз и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Сими^