Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

447

заводели РудолФова сина Албрехта. У битци еод Гелхајма близу Вормса Адбрехт надвлада краља Адол®а. Албрехт I био је ваљан, одлучан и храбар као и његов отац. Он је краљевску власт чувао чврсто, утврдио ]е мир у земЛ)И и нриморао је кнежеве на Рајни, да дозволе пловидбу но овој реци. Али он. није био благ, дружеван и пријатан као његов отац и народ је дуго говорио: „Овај нема РудолФОве умешности." Његов отац умео је не само земље него и срца задобити. Албрехт је хтео да има само земаља и да влада. Рудолф је имао велика имања у Швајцарској и три главна кантона (округа) Швиц, Ури и Унтервалд изабраше га за свога покровитеља. Краљ Албрехт хтео је са свим потчинити Швајцарце. По што им није могао одузети права, која су од старине имали, постави им управнике, који су их јако угњетавали. Један од ових управника звао се Беренгер Ландберг. Седео је у кантону Унтервалду (у Оарну); други се звао Херман Геслер и седео је у кантону Швицу (у Еиснаку). Да би застрашво Швајцарце, Геслер је заповедио да се направи једна тврђава, која се звала >; Цвинг-ури." Еад је један пут јахао кроз кршевити Швиц, и видео једну лену кућу, коју је себи озидао један честит и уважен човек Верпер Штауфакер, рече он са подругљивим презрењем: „Може ли се трпети да сељаци живе у таким лепим становима V Уиравник Ландберг заповеди опет да се једном постаром сељаку у Унтервалду, Хенриху Мелкталу за неку малу кривичицу одузме један леп пар волова. Кад је се старац тужио на овај поступак, тада му управников слуга рече: „Ако сељаци хоће да јчду, могу они и сами плуг вући." На ове речи син Арнолд бпо је тако ражљућен, да је служитеља штапом млатнуо и прст му размрскао. Од Ландбергове љутине морао

је Арнолд одатле побећи. Али управник зановеди да ухвате старог Хенриха Мелктала и да му очи изваде. 2. Арнолд Мелктал побегао је Валтеру Фирсту, који је живео у Ури и био честит човек. На другом крају Фирвалдштетског језера становао је Вернер ШтауФакер, који иређе нреко језера да своме нријатељу Валтеру Фирсту саоашти увреду, коју му је својим речима нанео горди намесник. Већ одавно су били отправљени иосланици краљу да му се туже на велике невоље у земљи. Али њих не хтеше пустити краљу. Тада су ова три човека мислила, да је боље умрети него тако срамно јарам трпети. Они се завершпе да у нужди и беди верно један другог потпомажу, и да помоћу божјом обнове савез, кога је швајцарски народ захтевао још пре него гато је Рудол® умр'о. Сва три ова човека одоше да се са својим сродницима и сељацима споразумеју. Они нађоше све приправно да се боре за част и слободу отаџбине. Сваки од њих позвао је десеторицу најврснијих на заједнички савет. Једне јесење ноћи, године 1307., састаше се у највећој општини, у долини Ритли, код Фирвалштетског језера, која је била окружена шумовитим бреговима. Кад су се овде искупила тридесет и три човека, подигоше очи звездама, ухватишесе за руке и заклеше се Богом да ће повратити своју слободу, али да при том неће кући Хабзбурга учинити никакве гатете. Тако су се заклели ови другови и верно су заклетву одржали. 3. Међу тим Геслер је у својој сумњи био предузео да опроба какви су они људи, који су највигае викали противу његове регименте и иротиву дома хабзбуршког. С