Просветни гласник

гддишњи ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊНХ ШКОЛА

488

а друге економ.— Затим, сви су ученици ишли свакога дана по два пута у цркву ; а празницима, недељом и прве и посдедше недеље великога поста по три иут дневно. — Ученици III и IV раз. певаЛи су редом свакога дана за певницама у Саборној цркви и придворној-Митрополитовој капели ; а у недељне и празничне дане певали су к у Дворској цркви, и цркви Св. Наталије и Градској на служби. Ученици I и II раз. читали су редом све што се имало читата при вршењу богослужења у Саборној цркви и капели. Богословски кор, под унравом свог коровође, иевао је у цркви до 1. Новембра пропгле године. Сем тога ученици су ишли на пратње у корист касе завода. Управа Богословска имајући у виду велику оптерећеност ученика и тешку зиму која је била наступила ове године, а у спорапуму са вишом архијерејском влашћу разрешила је ученике од посведневног идења у цркву од 1. Децембра до поклада месних и тада су у цркву игпли чредници и ио једна соба ученика. Овај је поступак имао и добрих страна, сачувани су ученици од назеба, а имали су и више времена за спрему лекција. — Сви ученици исповедали су се и пречестили преко године два пут у цркви на Ваведење и прве недеље вел. поста. Ученици Богословије, сем поменутих радова по дужности, радили су и као чланови друштва „Братства." Ово је друштво основано још 1869. године и има своју засебну књижницу са читаоницом. Добива корисне снисе, часописе и новине. Има и свој фонд , из кога помаже сиромашним ученицима. Стоји под непосредним надзором васпитача, и седнице се држе само кад он одобри, када и сам нрисуствује. Ученици су норед посјећавања школе и цркве и снремања лекција и израђивања задатака читали м корисне књиге: богословске, педагошке, историске и ФилозоФске

садржине, које су из књижнице богословиске и ђачке узимали, као што сведоче протоколи и књижница. Два ученика из IV раз. давали су својим добротворима нарастоо, имено : Михаило Красојевић нок. Епископу Вићентију чију стинендију но 72 дип. месечно ужива и Видак Отовић пок. Јанићију Костићу, из чијег Фонда ужива стипендију од 30 дин. месечно. Овом су парастосу присуствовали неколико наставника и ученика Богословије. V ОатвреКење учвнша. Кад се узме у рачун велики број и обим нредмета, као и време за које се исти морају свршити, — онда се призиати мора да су ученици Богословије веома оптерећени, парочито кад се још томе дода апстрактност самих предмета, па још идење два три пута дневно у цркву, што одузима доста времена, које би се могло за спромање лекција употребити. — Имајући све ово на уму, Савет богооловиски је, при распоређивању нредмета на дане и часове назио, да тежи предмети заузму оне часове кад су ученици одморнији и свежији. Због оваквог онтерећења ученика, Савет је пре две годнне предлагао, да се Богословија повиси на 5. година, и да се заведе иепит зрелости. — И овогодишње искуетво тера ме, да у нонизиости, на овом месту, дзјавим своје скромно мнење: да је већ крајње време, да се ова нотреба што пре задовољи, т. ј. да се Богословија што ире преустроји и да се или учење повиси на 7. или најмање на 5. година, или да се у Богословију иримају само оии ученици, који су свршили целу гимназију, па ма то било на прво време без иенита зрелости, а Богословија да се осиује са три курса на којима би се предавало само чисто богословски и Философско -педагошки нредмети. На трећем курсу имало би се тако удесити, да се ученици преко године, поред слу-