Просветни гласник

496

« ИСТОРМЈЛ СРПСКИХ ШКОЛЛ У УРАРСКОЈ

1 ,Синод руски слаоје иреко године четири часописа, који су на свом месту споменути ; 2, Љегово Високонреосвештенство Митрополит Михаило, послао је 20 комада разних руских кн>ига и својих. 3. Прото Н. Флорински послао је 20 ком. својих књиг;! „Согласно ли св евангел1емЂ двшсгвовалЂ и учил'1> лготер" и 10 ком. ЈТогоздка г. ночаевг, вб кременецЂ и в г в дубно 1882 год."

5 Протосиђел Фирмилијан, дао је своју I. и II књигу „Тумачење еванђеља" Бр. 200 4 Јула 1885. год. у Београду Госиодина иинистра просвете и црквених нослова ионизни ректор богословије јН. РХИМАНДРИТ ј^ИКАНОР

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ ДОБА МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ од 1740—1780 иише ЈТетар Деспотовић

1. Олшта посматрања Године владе дарице Марије Терезије анатне су за народ српски и с политичног а тако исто и с културнога гледишта. Влада аена започиње великим ратом за наследно право аустријско, што је трајао од 1741. до 1748. године. Једва дочекани мнр не потраја ни неколико година, јер већ 175(3. године букну други страховити рат, што је трајао онет пуних седам година. Ако су у тим страшним ратовима живо учествовале све народности Аустро-Угарске, принашајући на жртвеннк отачаства колико је која могла, инак се за Србе рећи моасе, е су они, бројем ратника, што су из оидашње војене крајине извођени на бојна поља, превазишли све друге народности. Примера ради, навешћемо ево број ратника онако како се затекао но смрти цара Карла, оцаМарије Терезије. Тада је било у целој Аустрији бојних труна, и то: пешака 82.615 људи, а коњаника 30.972. Од тих ратника бројале су граничарске бојне трупе 45.615, не рачунајућп ту оних 20.000 што су морали држати кордон на турској граници. 1 ) ГТа и тај велики број српских ратника повећан је још у почетку првог рата добровољним четама, од којих је н. нр. сама Тренкова пандурска регимента, покунљена у ') Уашбек, ОевсМсМе (1ег МПНагдгепге I, 475.

Славонијн и другим крајевима где Срби живе, бројала нреко 5000 људи. Одвлачењем толиких ратника годинама су се узимале српском народу најбоље мушке радне снаге, а то је врло сметало множењу народа, материјалном напретку његовом, па и моралном животу, што је с тога губио много од природне своје чистоће. Па ни у политичном погледу није Србнма било много боље. Угарски сабор од 1741. тодине укинуо је 18. чланком потиску, поморишку и иодунавску милицију, услед чега су милитарнн шанчеви у бачкој, чонградској, арадској и зарандској жунанији разрешени и нод агупанијску управу вргнути. Осим тога изађе 1743. године на захтевање хрватских сталежа највиши царскн решкрипт, по коме је било иравославним Србима у Хрватској и Славонији забрањено иоседовати добра (спахилуке), а православним владикама тамошњим узета је духовна унрава у дијецезама што им беху потчињене. Тако су у тим крајевима Србима погажена не само њихова политичка права, већ шта внше, узета им је и слобода вероисповедна, у привилегијама толико пута завештана. Римскп клир је још од почетка 18. столећа за тим тежио да Србе ноунијати, иа ако то не иде леним начином, да се ноунијате силом. Но сила је обично изазивала