Просветни гласник

ИСТОРИЈЛ СРПСКИХ

ШКОЛА У УГАРСКО.Ј

497

отпор, па тако паилазимо у оним крајевима где је пропаганда унијатска најживље радила, на чешће нобуне. У вараждинском генералату, око манастира Марие, спомињу се такве побуне 1718., 1727. и 1735. године, 1 ) а 1743. године појавила се таква побуна у сдавопским жупанијама (вировитичкој п пожешкој), откуда је опет прегала у вараждински генералат. 2 ) Побуна се утишала мало обавештајем, а мало опет и оружаном силом, но узрујаност духова у народу не могаше се тако лако да сталожи, а било је боме и иовода, да се народ брине о својој будућности; тако се 1744. године јавила нопа побуна у геиералату карлштатском. И осим тога се примећавала на све стране узрујаност у народу сриском, чему је много допринашала и та околност, што дарида Марија Терезија иије одмах у почетку владавине своје потврдила привилегије српске, као што су то чинили пређашњи владарн. Владајући кругови бејаху због тих нојава врло. у бризи, те саветоваху царици, да конФирмује сриске иривилегије, што је она под 24. Априлом 1743. године и учинила. Но и то не могаше једном узрујани народ да умири, због чега је 1745. годипе издан,носебан заштитни декрет. Народ је међу тим на своме конгресу од 1744. год. искао у одбрану својих права да му се допусти у Бечу држати носебну перманентиу депутацију, што би имала пазити на све повреде сриских привилегија, те их иредстављати посебној дворској дикастерији, што би се за сриске ствари имала у Бечу да иодигне. Народна депутација у Бечу пије дозвољена; ствари, што су се односиле на народ срнски, застуцао је опде посебан „народни агеит", но особена дворска дикастерија устаиолила- се у Вечу већ у Августу 1845. године под насловом „придворна комисија за илирске ствари." Председиик те комисије беше гроФ Коловрат, а задатак јој је био да пази па све одношаје српског народа и да их непартаично решава. 3 ) Ова придворна комисија нроглашена је 5. Августа 1747. год. као придворна депутација ,Ди ТгаизПуашаз, ВапаИш е! ИугЈсГв", и њој су иредане на решавање све сриске ') Детопис, књ. 123., свеска 3. стр. 112. и даље. 2 ) 8т1СЈк1аа, Роу1е8(; Нгуа18ке II., 318. 3 ) 8сћ-№1скег, Ро1Ј1Ј8сће 6в8сћ1сћ1с (1ег 8егћеп 102.

ствари. Но и с тиме не пођоше ствари српске на боље; незадовољство је расло све то више, а кад је 1750. потиска и иоморишка милиција коначно укинута, те су дотични крајеви попаорени и предани нод управу жупанија, огорченост је узела толико маха, да се већина народа, што је ту био насељен, одлучила, да се иселц у Русију. Ово исељавање трајало је од 1750 — 1753. године, за које време се из разних крајева АустроУгарске одселило 100 — 150.000 српских душа. Узрок овом исељавању бејаше нретерана религиозна ревност језуитска, који су свакојака, иа и насилна средства употребљавали, само да би Србе поунијатили, а и страх народа српског од јуридикције жуианијских власти и иодложности обесним сиахијама и њиховом чиновништву. Ево шта о узроку тог исељавања мисли један немачки писац: 1 ) „Срби, који до сада беху слободни људи, морадоше одједаред ностати поданици мађарске властеле; опи пе могаху куповати добра, ни добивати јавна звања. Влада је до душе хтела да заштити тако вредне и ваљане становнике, но и она беше немоћна према мађарској аристокрацији и духовенству." Изнајпре бејаху власти ирема томе исељању равнодушне, ио кад се видело, да су поиеки предели скоро онустели, иа да се народ и по другим крајевима спрема за селидбу, тада се пошло за тим, да се то исељавање спречи. Царица издаде 23. Октобра 1751. год. уверавајући натенат (Уег81сћегип§8Га1еп1;), но коме је Србнма дозвољено било од добре воље остати у нровинцијалу или се преселити у милитарију. Ма да су многи Срби услед овога натента отишли из ировинцијала у милитарију инак их је бнло још врло много што су се и тада селили у Русију, као што се то види и из једиог записника неке комисије, састављене из одасланика највиших нридворних места у Јулу 1752. године. Комисија та расправљала је о томе, како би се на пут стало даљем исељаваау Срба у Русију. 2 ) Предузете су строге мере и исеља•) №и§ећаиег, ЂГе ВиЛаЈауеп иис! Дегев Бапс1ег 1п Ве21сћип§ аи! Сгв8сћ1е1>1е, СиНиг ши1 Уег&авип^. Шеп, 1852. Стр. 287. 2 ) Никодићг Исидорг, „Воиводство Серба Аустр1иск1и®, Беч, 134^. Стр. 41. и даље, где се находи и Уег81сћепш!?8ра1;еп1 и изводи из записника сноменуте комисије.