Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

505

салим, кад је био раздражен због отпора и кад је смрт многих хришћана раснадида љутину у њему, умочио је он своје руке у крв. Ади он је брзо обуставио свако мучење и пљачкање и 0 /\мах је обуставио сечу, и пошао куд га срце вуче. Са тројицом својих слугу, баз окдопа и шдема, босоног и у аџијској кошуљи обишао је један део варопш до светог гроба. Тамо нрипаде он свесрдној модитви плачући, молећи се и благодарећи б >гу, што је цељ својих жеља достигао. По том се врати натраг радостан и уреди страже противу могућег напада ненријатеља. 6. Међу тим овога и следећега дана продужавало се убијање у Јерусалиму. Триета Турака, који су били побегли на кров Содомоновог храма и измолили милост од Танкреда, иотукли су други крсташи, гато је Танкреда, к >ј и је тамо свој барјак развио, јако огорчидо. Тек трећег дана искупише се сви крсташи да заједно иду на свети гроб. Они оставише оружје, оираше ноге, очистише се и пођоше светим местима, а нарочито ц]жви на светом гробу. Овде им изађе на сусрет све свештенство са крсговима и песмама. Исто тако изађоше им у пресрет и сви хришћани, који су у Јерусалиму живели и који су тако дуго туђ јарам у ропству сносили. Сад су благода-

риди Спаситељу за њихово ослобођење. На самом гробу попадаше крсташи на колена, да од срца заблагодаре ономе, који им је победити помагао. Пуни смирене побожности исповедише се једни и благодарише на срећном напретку. Други опет поделише од добивене пљачке богату милостињу немоћнима и старима. Неки опет пузили су голим коленима до гроба Снаситељева и обасуше га нољупцима и сузама. Сви су се трудили да један другог у побожности надмаше. Кад се тако свршило поклоње^е светом гробу, онда се номишљало и на земаљске нужде. Варош и храм очишћени су од крви, сви трагови ислама уништени су, унутрашње ствари уређене, и место дугогодишњих невоља настао сладак мир (за кратко време!) Херцег Гот®рид доби краљевску круну, али он је не хте носити онде, где је Спаситељ носио трнов венац. Он се назва само з.ингитник светога гроба. „Зар треба ја" — говорио је он — „да носим златну к]»уну онде, где је краљ краљева носио трнову круну." На жалост ГотФрид умре рано, већ 1100 г. 18. Јуда, а владу над земљом, коју су Турци непрестшо узнемиравади предаде брату Балду.јину, који прими краљевску титулу. (Наставиће се.)

ПРИВАТНЕ ШШЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1884. ГОДИНЕ. (Свршетак)

Школа Александре К. Чоглокове отворена је 1881. године но одобрељу м.чнистарства нросвете. У њој је предавала једна учитељица: срнски, француски и немачкн језик, срнску

историју, рачун, женски рад, кројење и шивење на машини белог рубља и хаљина. Школа је имада само један разред, којв је походидо 7 ученица и од њих плаКада јс свака месечно но 18 динара шкодарине. 64