Просветни гласник

ЗАПИСИИК гллвног

ПРОСВЕТИОГ СЛВЕТЛ

527

кери — иао у грубу погрешку. На пр: За владе Стевана Ирвовепчапога вели, да су „у Хуму били веКином католици", и ако мало даље признаје но Ковачевићу, да су тамо богомили „врло јаки били ", те је Стеван напи обећао уииштити их, ако му даде краљевску кр\ну; даље да је Стеван краљевао до 1227 (ио Ковачеввћу), а да је умро 1228 (по Крстпћу.) Тако за уроша I но Ковачевићу вели, да је завладао 1243, и да је краљевао 33 године, дакле до 1276 (упореди још стр. 235), па заборавиши то, за Драгутина по Крстићу тврди, да је, збацивши оца иомоћу војске, коју му је послао таст (умро је 1272 године), завладао 1272 године и краљевао 9 година, дакле 4 године завладао је пре но што је збацио оца (стр. 125 и 126). Но још доцније заборавивши шта је и овде казао, у културноме делу, иреписујући са свим механички Ковачевићево излагање, вели да је Драгутин завладао 1276 године (в. стр. 235!) Даље г. Ковачевић пише да је Драгутин имао у власти и „ велики део Восне", а г. Убавкић место тога ставио је „веКи део Босне," што није истина: По г. Ковачевићу Мидутин је „заузео област дабарску са свима градовима, а тако исто и област кичевску и идречку". а г. Убавкић, да би се разликовао љегов препис, вели (Милутин) „заузме најближу му област Дабареку са свима градовима у њој. Мимо то: освоји ао д-аље још" „две новелике области (Кичевску и Поречку) (стр. 129). г. Убавкић могао је дознати од сваког бозаџије, ако није умео на мапи да оцени, даје Кичево ближе од Дабра (Дибра), дакле, пије имао места уметати у Ковачевића текст оне своје речи „најближу" и „ аодаље." Код Стев. Дечанскога, Душана и Уроша, г. Убавкић се много више удаљавао од г. Ковачевићевих лекција, јер се поред њих служио и другим писцима. Отуда код тпх владалаца има много више збрке него ли код ранијих. Тако н. нр. г. Убавкић зна да нриповеда како је Константин, брат Дечанскога „наговорен грчким царем и бугарским краљем (а мало ннже казује како је Михаило Шишманић изабран за цара), одбио иобуну (ваљада ионуду) Стеванову и поручио му преко посланика да му уступи престо" (стр. 141), како је Дечански отео (Д324) од Грка При-

леи који је тек Душан заузео и приморао солунског намесника да му да кћер за жену, а мало ниже по Ковачепићу вели, да је напао (1326) на грчко царство, дакле ио други нут ! (стр. 141—142). За Душана вели да је још 1335 г. „отео Босну од њенога упорног бана и покорио је под своју власт" (156 страна), што, као што је познато, није истина ни да је се бан, око 1349 године „отргао испод српске власти и нрешао у католиштво" (страна 169), и ако је он прешао у католиштво нре 8 годнна; даље да је Душан отео од Маџара (1353) Срсм (страна 181) — што такође није пстина. Код цара Уроша и Вукашина така је збрка, да се човек у њој не уме наћи, ј"р писац излаже догађаје онако како су они но Ч. Мијатовићу морали претходити у „убиству" Урошеву (1367), а међу тим по Коваћевићу тврди да је Урош преживео Вукаш.ша и умр'о 1371 године! По томе није никакво чудо , што у г. Убавкића „ наветник " Вукашин значи „наметника" (страна 191), и што он тврди, да се Алтоманић измирио с Дубровчанима (1371), поплашив се претње угарског краља и да тек на „ неколико година после овога" Вукашин погинуо на Марици, и то 26. Септембра 1371 године! ! ! (страна 194—5). Да је г. Убавкић и културно сгање под Немањићима нреписао већим делом из Ко вачевићевих лекција, напред сам већ казао. То се најочигледније види : а.) што је г. Убавкић све аутограФСке погрешке, н. пр. „иримоленетури" место иримогенитури,,, „студ" жесто „ сауд", „казници" место „ казнаци" „товариш " место „товараш Бреково" место „ Брсково" „иристојници " место иредстојници", ,ио стаг винограда место „иостат винограда", б.) Што је у политичкој исторнји о краљу Милутину казао, нрема расправи г. Ковачевића у „Отаџбини", да је умр'о 1321 годипе а у културном делу, иреписујући са свим механички г. Ковачевића лекције, аутограФИсане пре но што је расправа о смрти Милутиновој штамиана, — тврди, да је Милутин умр'о 1320 год. а Дечански завладао ночетком 1321 године (стр. 235).