Просветни гласник

5 2«

ЗАПИСИПК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САвЕтА

По г. Убавкићу дакле, Петар је у исто време био и Грчки и Бугарски вазал. Он је био нод врховном влашКу Симеуновом нуних 20 година, а о томе грчкп цар ништа није знао! А како ће да зна кад му није „изјавно да од њега отнада"!? Другу измену у Ковачевићевом тексту. учинио је г. Убавкић тврдећи да је Босна. само нризнавала врховно поглаварство Иетру имала би, дакле, засебног владара, заборављајући да је на стр. 22, по Ковачевићевим лекцијама казао, да је Босна „ исирва била део Србије" Трећу кзмену учинио је г. Убавкић заменивши пшри појам аоморје са ужим ариморје, што није све једно. Четврту је измену учинијо у томе, што је написао и „тако доаре до Хума," у место „и на тај начин оиколи Хум," од куда излази, да је Хум иза-даље од-Неретве, а у ствари је обрнуто. Пету је измену учинио, што је место реченице „којим самостално (разуме се од Србије) владаше" написао : „који није зависио ни од Грка ни од Бугара", међу тим Михаило је стајао нод врховиом влашћу византијском. 6. Историју Зете до смрти Чеславове г. Ковачевић почине овако: „0 Зети немамо никаквих посебних историјских вести за све време до 900 г." Овако исто почиње историју Зете и г. Убавкић (Стр. 38). 7 Излажући историју Хума г. Ковачевић иа једном месту каже: „Први познат кнез хумски био је раније номенути Михаило Вишевић (сиомиње се од 912—926 године.)" Уверивши се доцније г. Убавкић да је овде бесмислица, у штамнарским поправкама иснравио је бајаги нрву реч „ арииознати " речју „иозиагм," али је том исправком ствар остала неисправљена, а овај сам пример навео само за то, да се види с каквом је самосталношћу и збиљом г. Убавкић своју историју писао. И прву половину XII века узео је г. Убавкић из г. Ковачевића лекција, које је знатно скратио, а местимице из неразумевања и осакатио. Доста ће бити да наведем овај пример: Г. Ковачевић вели, да се велики жупан Деса измирио с царем Манојлом 1163 г. и остао и даље у власти до 1198 г. када га

је Манојло збацио и у Цариград одвео, а на његово место поставио братаНемањина (ст. 87) Хотећи скратити Ковачевићево излагање о Деси, које износи читав нисан табак г. Убавкић учинио је крупну ногрешку тврдећи, да је Маиојло послао Десу у Цариград 1168, где би пробавио „ неколико " година, за тим се измолио у цара и па ново дошао у Рашку којом је н даље владао час нападајући на Грчку царевину час изјављујући цару покорност (стр. 78). Према излагању г. Убавкпћа, Деса је пробавио „ неколико " година у Цариграду, вратно се у Србију п више аута нападао на грчко царство и мирио се с царем — све у 5 година! Одељак о културном стању Срба пре Немање узео је г. Убавкић у главноме од г. Ковачевића, изузевши оиај уметак од Вука Ст. Караџића. Примера ради навешћу једно покраће место које у г. Ковачевића гласи : „Моћ је богова била толика над људма, да су могли човека претворити и за живота и после смрти: тако су постали вукодлаци, ветрењаци, вједогоње, море и вештице." Ово место у г. Убавкића гласи: „Моћ Богова, по њихову веровању, била је толика над људнма, да су могли човека претворити и за живота и иосле смрти, — и тако су ностали : вукодлаци, ветерњаци , вједогоње, море и вештице" (стр. 84 — 85). Као што се види г. Убавкић је оставио скоро непромењен Ковачевићев текст, само што је у хитњи рђаво прочитао „ ветерпаци" у место „ ветрењаци." У овом истом одељку изнео је г. Убавкић и нешто од свога оригиналног рада. Тако он је нронашао што до сада ннко није, а на име : да су Срби добили у IX в. азбуку од Ћирила и Метода, и да се у њих ночела књижевност чим су нримили хришћанство !!! (стр. 99). Време Немањино и Немањиће, које је г. Ковачевић израдио по домаћим и страним изворима и писцима, узео је г. Убавкић такође из лекција г. Ковачевића, поступајући при томе исто онако, као што је чинио с истим лекцијама о IX и X веку. Ну ноређењем оназио сам, да се г. Убавкић, излажући историју првих шест владалаца Немањића, врло мало удаљавао од г. Ковачевића и да је где где и то учинио у познатој на-