Просветни гласник

536

царева" — онда зиачи да су се лажни динари могли ковати и са знањем даревим! И како онда изгдеда дар ? б.) У чдану 68 изоставио је носледњу реченицу: тгтсадо цргковв да соуд1И." в. Члан 60 није нротумачен како треба. г.) Чдан 106 сувише је слободно преведен. д.) На страни 220, гововећи о поиовима („ниже духовништво", тако га назива), и наводећи 34 чд. душановог законика, веди : ,једине олакшице које су понови уживади, састоје се у овоме : што је пон био осдобођен од данка и таксе " и т. д. Међу тим члан 84 законика гласи овако : „Сирота коудЋАгница да еств свободна такожде као и попљ," и више ништа. Еад „ коудЂлшица" још није ни протумачена шта управо значи, зашто писац чл. 43 тумачи по својој вољи, умећућп у њ речи „ данка" и „ таксе " којих у тексту нема ; и за што тај члан није узео опако као што га Новаковић тумачи на страни 78?! Новаковић в(ди за „ коудЂлтицу" не зна се шта значи, јер само додази овде. Па веди : иука сирота осдобођава се од свију царских и Феудних терета као и поп". ђ.) У чд. 12 додао је писац нешто чега нема у тексту законика, а остадо је сувише сдободно протумачено. е.) У чд. 222, додао је реч новац , истина под питањем, ади то није требадо. ш.) У чдану 223, реч »тргове" превео је са речју „вароши". з.) Говорећи о судијама, на страни 255, веди : „да извиђају кривице, измирују парничаре, исправљају погрешке и заштићавају убоге и ништаве " — наводећи уз то смисао чд. 182 Душановог законика; а то није истина јер чдан 182, гдаси овако : Ето ироводи /цооужнвго чловЂка оу тоуждоу землм , да моу га даа самоеедгмаго. и.) Од чд. 111 и 112, на истој страни, ставио је само нешто, а остало изоставио, ј.) Чланови 166 и 168, сувише су слободно нреведени. к.) Члан 169, није преведен као што треба јер писац на крају веди Ђ да се оатина ", а у Душановом законику стоји; да се бије етаиаш" — што је иристојпије, пего ,да се оатина".

л.) У члану 171, додао је па крају превода тога члана: „и да се осуди", а текст гдаси овако : „И ако себгрг шпт>соуе вдастћлина да плати. р. перперв ; ако ли властћдинв и вдаст4дичикв тивсоуе себра да илати. р. ирерперв". И више нема ништа. Оно „м да се осуди" пема никаква смисла, јер није речено нашто још да се 'осуди поред плаћања 100 перпера ? ! Ако је нисац мисдио „да се осмуди" па погрешио — онда не знам где је то нашао — а то би било без смисла. љ). На страни 262, своје књиге, чд. 174, превео је овако : „Ако се два себра међу собом иочуаају, да ндате 6. перпера". Овакав превод нејасан је, јер оно „иочуаају" може значити: да се повуку, иотуку и т. д. док текст законика гдаси овако : И ако се шскоубћта два себра, мехоскубине. 8. перперв". Ово је много јасније него нишчев превод са „почупају". Завршивши превод тога текста, писад додаје још и ово : „Шест перпера, дакле, бида је казна за очупану браду себрову, а каква ^розна за вдастединову ! ... м). Чланови 205 и 217 (као и још многи други) преведени су тако, да није нотпуно обухваћен смисао законског текста. 43, На сграни 227, говорећи о односима између вдастеде и земљорадника, веди овако : „Вдасници или управо господари земаља ишли су на то, да с годипе на годину учине своје земље што насељенијима, јер им је онда и каса иунија, и да своје поданике ('земљораднике) што више уза се привежу" ; па сад наставља даље у загради: „и.ш гито се данашњим модерним језиком каже ексилоатишу". Прва подвучена реченица није за учебник, а друга, као н оно у загради нодвучено, сувишна је. И једна и друга реченица карактеришу леио г. Убавкића и његово дубоко знање — из чега се још види, да у г. Убавкића „ексилоатисати" зиачи — нривезати за земљу ! 44. На страни 234, у првој адинеји, писац вели : „Народ се у Србији погдавито бавио земљорадњом а сејане су четир врсте жита шеница, јечам и тако даље". Кад би доиста све тако било, ипак би требало казати и оне две друге врсте жита место онога „и тако даље ", јер се из тога не зна које су опе друге две врсте жита. Међу тим писац