Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

537

не може пичим доказати, да су се за времена, Немањића, сејале само 4 врсте жита ? Камо докази за то ? Ако се дозвољава у историји нагађати, — онда бих ја казао : вероватније је, да су се у Србији у средњеи веку, као и код осталих земљорадничких народа, сејале све врсте ситног жита, разуме се на земљишту, где је које могло рађати ? Данас се у Србији од стрмних жита, сеју: пшеница, јечам, круаник, раж, елда, овас и ситна ироја — иросо. Зар та жита нису сејана и у среДњем веку? Од кога су их наши сељаци научили сејати ? Тако, писац понешто каже, па му не буде ништа ! 45. На страни 283. у врсти 10, вели: „Било је неарсгледних равггица око многих српских река : Мораве, Струме, Дрима, Неретве и тако даље". Да је било, и да и сада има иространих равница око неких српских река, то је истина; али да је било неирегледних равница око многих српских рока — то није истина. Тако на страни 191, помиње неирегледне равнице! 46. На стра-ни 239. зрсти 3 оздо, вели писац : „Но норед Саса и домаћих становпика било је у рударским варошима још и Дубровчана, у чијим је рукама била поглавито трговина са храном, коју су они иртдавали рударима*. Подвучена реченица непотребна је, а пије нн истипита — јер. Дубровчани, као трговци, нису иродавали храну само рударима, већ сваком куицу47. На страни 245. врсти 8, оздо, вели : „• • да овдашњи рудници злата и сребра доносе на годину по 200 хиљада чиста ирихода ". Ово је неодређено, не зна се чега доноси 200 хиљада ? 48. На страни 246. говорећи како је рударство ударило у назадак од 1326. године и т. д., в«ли на послетку : Ђ но о томе на другом месту". Обећање је ово могло изостатп — баш п да га је писац испунио. 49. На страни 261. врсти 1 озго, вели рисац: „чиновници беху из реда привилегбваног, властела и властеочиКи; а награда за вршење државиих послова састојала се у томе, шго су добијали земљу на уживање и друге повластице, те ио томе је. њино стање било куд и камо боље него стање данашњих чиновника ма и оних с „најмаснијим" илатама — јер

ови морају да ишчекују „двадесет шести Нека читалан нресуди ваља ли у учебнику говорити овако, баш кад би то све била истина ? Кад будем говорио о језику овог дела, онда ћу казати што држим да буде требало, о речи „властеочиКи". 50. На страни 258. у ирвој алинеји, вели : „.Још ћемо да овде прозборимо неколико речи о пороти и ако смо то требали учинити нре ; него ни овде није на одмет * Ваља ли ово за учебник ? 52. На страни 259. врсти 3, оздо, наводећи смисао члана 145 Душановог законика, на завршетку тога, тумачећи смисао чл. 147 вели: „ Строжија ал' ираведнија казна беше -. ко убије оца ил матер или брата или чедо своје, да се сагори па огњу". (чл. 147 пов). Прво и прво, не треба коментирати онде где је текст јасан, а друго нрема мишљењу писца: Арнаутина, који неће да нреда непријатељуни себе, ни своје родитеље нити своје чедо, него их убија — сигурно за то да би одржао свој народни ионос — требало би сагорети на огњу ! Према томе и Карађорђа је требало сажећи на огњу што је убио свог оца ! 53. Говорећи на страни 262 о казнама за пијанице, на страни 263, тумачи то, и изводи нам овако „ наравоученије „Ова је казна, као што се види, веома строга, али ииак (ово ииак увек нише састављено) беше равна времену у ком је иостала ". По којој то научној теорији каз м може бити равна еремену ?! Чисто да му човек наже: „ђе научи тако амана ти ? !" На истој страни, у последњој алинеји, опе г 1 нам писац сгавља коментар и наравоученије ! Ваљда за то, да му књига изнесе што више табака? 53. Продужујући казивање своје о горњии стварнмр, напада иисац на тако свиреиа наређења закона, па вели на страни 264, „да су чедо свога времена — чедо које је требало неге, те да се усаврши ; али на жалост тога није било---" Шта хоће писац овим да ка?ке ? Казне назива свирепима, а овамо му је жао — бар тако изгледа — што још свирепије није постало ?! Пишчево се казивање тако мора разумети ? » 68