Просветни гласник

538

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ Ш'ОСВЕТИОГ САВЕТА

1У-Т0 ■ Језик у Историји г. УбавкиИа. а.) Да разгледамо некодико иримера, из којих ће се видети, даиисаи; не зна слагање иредлога с иадежима. Н. пр : 1. На страни 2, у врсти 13, веди: „Земље балканске беху нод влашћу римске даревине, која се о њи с борила два и но века са староседиоцима и т. д." Ово „о њих борила" не ваља, већ треба за њих борида. 2. На страни 171. врсти 7, оздо, вели : „Осме године царовања Душанова године 1354 био је онет сабор у Серу, на које је довргиен законик." Треба „на ком је довршен законик". 3. На страни 185. врсти 5, оздо, вели: «... да могу ићи с тргом иди на Зету на Бадшиће идн на државу кнеза Војисдава и у пегову земљу нарину на робу пису моради ндаћати итд." Место „у његову * треба „у његовој." 4. На страни 265. врсти 3 озго, веди: „И ко нреда сина иди брата ири царски двор итд." Преддог ири сдаже се само с.а 7, падежем, а од куда у писца и са 4-им — то не знам! Текст Душанова законика гдаси овако: „II кго придд шна оу дкоцв н оунросн гл члрв нтд." За што је писац реметио овај деп текст, па још у њ нешто и дометао на свој особити начин — то не знам! Још има сличних примера. б.) Сад да видимо неколико примера, у којима ј р , нисац грешио у облицима. Н. пр : 5. На страни 117. врсти 7, вели: „... и без ножа кољеКи " место кољуКи. 6. На страни 127. а и на другим местима употребљава: Ђ разболе се" место „ разболи се" 7. На странн 147. као и па другим местима употребио је обдик „ извежено " место извезено! 8. На страни 160. врсти 3, озго вели: . . . преко мере јели воћа које код њих није имало итд.» место кога код њих није имало итд. 9. На страни 164. врсти 5, оздо, вели : „Падом Сера заузета је сва Македонија, сем града Солуна, кога је Душан желео ммати ит.д." Треба „који је Душап жедео имати итд." 10. На страни 1.65. врсти 9 озго, вели: „... за 15 година сиога краљевања, не само

утврдио саога положаја итд", а треба: „утврдио свој подожај и т д." 11. На страни 223. употребио је „ рани„ место храни. 12. На страни 262. уиотребио је „трииле место „триеле." 13. На страни 287. унотребио је „седио" место „седео. 11 в). Да разгдедамо некодико примера из којих ће се видетп, како пнсац не зна гдасовне законе нашега језика. Н. нр: 14. На стр. 34. уиотребио је „к Хрватима место ка Хрватима ; на страни 63 „к Грцима* место ка Грцима-, на страни 63 пише: „к Костуру " месго „ ка Костуру." на страни 159, вели: „ васда " место т вазда и на 50, вели „иодиуно" место иотиуно. . . г). Сад ћемо разгдедати пекодико примера, из којих ће се видети како нисац не зна кошруенцију реченичиих дедова, не зна синтаксу, н. пр. 15. На страни другој, у врсти 3, оздо вели: „И да су варварске чете врдо често упадале из једне државе у другу, те, рушили иљенили и сатирали и т д," место рушиле, илениле и сатирале. 16. На страни 52. врсти 3, друге алинеје веди: „Ну на мору се дигне бура а тадаси донесу дађу до српских обада и о њих разлуиају их," место разлуиају је. 17. На сграни 55. врсти 9, оздо вели: „Пред вече стигне војска, у оне теснаце, које су војисдављеви синови опкодили били, и ту се улогоре ," место улогори. 18. На страни 60. врсти 2, вели: „ . . . на чак и Гојислав с најмлађим братом својим Предимиром иогибоше тада итд," место иогибе. 19. На страни 75. врсги 10, оздо, веди: као стада животиња, која иасе по дуговима итд." место иасу. 20. На страни 82. врсти 14, оздо, говорећи 3^1 жене и њихов рад, веди : „ Још су и сукно обрађивали* , а треба израђивале. 21. На стр. 105.|врсти 7, озго, веди: „Али Дубровчани уставивши се на згодпом месту, обрну се против српске војске, иринуди их у бег и разбију" А треба иринуде их итд. Има још нримера (стр. 200 и друге).