Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ 22. На страни 129, врсти 15, озго, веди : „Те исте године грдна множина, Татара . . . аровале у Бугарску и т д," а треба аровали д). Да видимо некодика иримера, где нисац иише по дие речи. у једно. Тако на пр: 23. За пример да узмем сграну 25, где говори о рату између Срба и Бугара, написао је „иаак" место и Иак ; и то чинн још на миогим местима. Тако је на страни 61, написао у једно „аошто" место ао што; а тако и на страни 145: „ нашто " место на што. Оваких примера има још. 1)). Још узмимо неколико нримера из којих ћемо видети како гхисац Н" зна ред речи у реченицама. н. пр: 24. На страни 51. ночињући, на 52, продужава: „С тогаЈВојислав науми да том згодном ириликом са свим се истргне исиод влас ти грчке ..." нека сам читадац удешава како треба. 25. Тако писац скоро свуда греши у реду речи што се тиче заменице се н глагола је: ставља увек прво је па после се, а треба иајпре се иа после је. Ову је ствар расправљао један наш филолог у часонису Србадији. Има још примера. е). На послетку да разгледамо неколико ирамера, у којима ће се виде г Ји: цлеоназми, цровинцијализми, грешење у родЈ, и друге погрешке и изрази, које бисмо могли назвати Убавкићеве субјективности. н. нр : 26. На страни 8. врсти првој вели: „Главна храна била им је ироса (нроха) и ељда и т д." а треба: иросо и елда, јер народ не говори ироса и ељда, већ иросо и елда. 27. На отрани 14, врсти 3, оздо, где говори о Словенима, вели: „Број ешхов беше тада у незнатном броју и т д." Оио је његовски! А трсбало је рећи: било их је мало, или број њихов био је незнатан или и црукчије. 28. На стрмни 42. врсти 7, оздо, вели : „ . ■ . сиђе с брда и преда се Самуилу, који га окује и пошље у затвор у престоницу пегову (Преспу). Место „његову" треба своју. 29. На страни 59. другој алинеји, ®ели: „После смрти војислављеве синови његови : Гојислав итд" његови је плеоназам или још нешто више ? 30. На страни 74. пише: „исиољњавање", ваљда место исаољавање ?

ПРОСЕЕТНОГ САВЕТА 5 3 9

31. На страни 76. вели: „ .. . но грчки цар иресретне их разбије, па онда за њима све до валовите Дрине! Ово је право његовски. 32. На страни 78. вели: „ . . . на по том нису ни знали за разне врсте ишеница, зобова, кукуруза и т д." Као што се види, у писца је зоб мушког рода, па за то је у множини стављао „зобови", као род — родови\ Па уз то иомиње и кукуруз, као даје у Јеврони тада било и кукуруза! Америка је пронађена тек на крају XV века, а оп номиње кукуруз у Јевропи у старом веку. Види се колико зна историју проналазака! 83. На страни 107. вели: „Немања је још у ионику сатрло зло и т д." место „ионику" требало је рећи; у зачетку или, кад је већ хтео употребити реч ионикао, ондаје ваљало рећи у ионикли, јер је аоникао женског рода, и л жатив је ионикли. Реч „ионик" нисам чуо у народу. 34. На страни 145. вели: „због тога грчки цар обећа номоћ бугарском владару нротив Срба, које је он нерадо гледао и т д." Ово је нејасно: не зна се ко је кога нерадо гледао ? Може разумети само онај, који зна историју. 35. На страни 184. вели: „... и по жељи мештана иредао га уирави своме зету Томи," а требадо је рећи : уирави свога *зета Томе или друкчије. 36. На страни 205. веди: „ ... него да место осгане иусто нека расти гора." Писац не зна раздике између општег народногглагола расти, п ако је значење та два глагола расправљао један филолог у „Србадији « 37. На стртни 214, вели: „ .. . И они су у ирва вромена заузимали место таки за патријарсима и т д." Реч таки значи одмах, али је нровинцијална, а не општа народна, с тога јс није требало употребљавати. 38. На страни 220. веди: са свима ранговима" , а треба чиновима иди звањима; осим тога није му требао преддог са, већ је требадо рећи: поиови и калуђери свих чинова и т д. Кад бисмо „цеаидлачили" одавде би се могло извести нешто смешно. 89. На страни 261. уиотребио је облик: „фалсифицира." Реч је туђа и врло цезгодно носрбљена (требало би ФалсиФикује?) — незгодна за учебник. Месте те речи стоји у 68*