Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕГИОГ САВЕТА

да су поникди на чврстом темељу истине, како се ученици, у самоме ночетку, не би запојили погрешпим схватаљсм научних истина. Учебник, како у великоме, тако и у маломе, ваља да је језгро науке, без икаквих непотпуности, без двосмислица, и чист од сваких стварних пеистина. Рекавши овако неколико речи о нисању учебника у опште, прећи ћемо на дело, о коме је реч, да видимо, да ли му се и са овог гледишта може у чему махнисати, па да тако сазнамо, са колнком је збиљом и коликим познавањем безимени писац радио овај свој учебник за основну школу. Говорећи о светом Николи, писац, при крају, вели: „Њега наша црква најбоље (ваљда најсвечапије или најторжанственије) слави и велича у својпм умилним и дивним црквеним песмама." Оваково тврђење пишчево не може се потпуно онравдати, јер свети Никола прославља се у цркви истом свечаношћу, као и други већи светитељи. Даље, говорећи о истоме светитељу, вели: „Али кад је у тој земљи (не казује којој), где је живео Никола био цар Диоклецијан " и т. д. — Диоклетијан био је римски цар, који је владао у другој половини III. века но Христу. Област Л.икија, и у њојзи варош Мир, где је свети Никола био епископ, била је тада римска провинција, те но томе она није могла никако имати свога нарочитог цара Диоклетијана, као што безимени историјограФ св. Николе тврди, већ је она стајала под врховном влашћу овога римског императора. Причајући о Богојављењу, нисац овако завршује своје предавање о томе празнику : „За сномен Христова крштења и силаска светог Духа и гласа божијег над Христом, црква наша завела је празник :. .и т. д. У спомеп силаска светога Духа слави се св. Тројица ; а да ли се и „у спомен гласа божијег над Христом" слави какав празник, то нам није нознато. Знамо само то, да се Богојављење слави у спомен, што је се тога дана јавио Бог Отац, Бог Син и Бог Дух, те према томе пишчев закључак излази одвећ ориђиналан и погрешан. Тако исто, иогрешно је реч.ено и то, да „ми у очи тога дана постимо, да би боље и ра-

545 доспије дочекали тај велики иразник." Пост је установљен ради тога, да би хришћане опоменуо на важност предстојећег празника, те да би га они са чистијим срцем и достојниЈе прослављали, а не због неке „радости," као што писац тврди. У предавању о Вазнесењу вели: „Кад је Христос оживио и устао из мртвих воскресао — он је се бавио на земљи 89 дана." — У свима црквеним књигама каже се, да је Христос, после Васкрса, провео на земљи четрдесет дана, а сад писац находи 39. Сигурно ваљда, писац није урачунао у дане бављења на земљи онај дан, кад је се Христос вазнесао ?! — Није истина, даље, да је . Христос, приликом вазаесења, рекао ученицима: „ чекајте светог Духа утјешитеља, кога ће вам Бог Отац послати," него је казао овако; Чекајте светог Духа утешитеља, кога ћу вам ја послати од Бога Оца. Кад је говорио о Духовима, на једном месту овако вели: „ • • ■ у једанпут нешто страшно на небу затутњи, и у оној соби где су ученици били, покаже се нека светлост тако јака из облака као пламен да је горео и у тим облацима живи пламени језици. Из тога пламена покаже се Дух св. апосголима, и видио је се по један пламени језик над главама сваког апостола." — Ово је права збрка појмова. Изгледа, као да је се у соби, где су се молили ученици Богу, иојавио облак, који је иросипао јаку светлост, а поред те светлости, као да је буктао из облака нарочити нламен", из кога су се јављали засебни, „пламени језици", и најпосле, да се из тих нламенова ноказао Дух свети апостолима. Изразом пак „над главама сваког аиостола", наводи човека чак на ту мисао, да је сваки аиостол имао више глава. Међу тим био је овакав случај : Ученицн молили су се мирно у својој изби Богу. У току молитве зачује се над њима шум, као кад ветар јако дува. Ученици се обазру, и сваки епази над својом главом по један пламени језик, који је за тренутак треперио над њнховом главом. У тој чудесној нојаки, јави се свети Дух над апостолима, и иојаве нестане. — Тако исто, погрешно нашем православном веровању, и управ са свим по католички, вели 69